Izdrži i održi!

Mračna strana proizvoda za ličnu negu

Preuzeto sa: BBC.com

Na tržištu možete danas naći brdo proizvoda namenjenim održavanju lične higijene – od gelova sa egzotičnim mirisima preko onih koji vam nude efekat pilinga sa sitnim česticama koje masiraju kožu. Svako može naći proizvod koji im odgovara. Međutim, retko koja osoba razmišlja o dugoročnom efektu ovih proizvoda, jer kad prijatni mirisi ispare sa kože, to je najčešće kraj priče. Ipak, postoji mračna strana određenih proizvoda za ličnu higijenu… Pre par godina su se pojavili proizvodi sa sitnim česticama (microbeads) koji nude blagi efekat pilinga i masaže kože. Zvuči primamljivo i svakako su bili popularni među potrošačima, međutim posle par godina na tržištu, isplovila je mračna strana ovih popularnih proizvoda.

U ovom video snimku (na engleskom jeziku) autorka popularnih Priča o stvarima, Ani Leonard, objašnjava zašto treba izbegavati proizvode sa mikročesticama. Kao prvo, one su toliko sitne da prolaze kroz standardne filtere u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Time pronalaze svoj put do reka i mora, a nakon toga u stomake životinja, pa konačno i do nas, kroz ishranu. Budući da su napravljeni od plastike, oni postaju toksični za žive organizme ali i za životnu sredinu. Argument za izbegavanje ovih proizvoda je višestruki, jer ne samo da utiču na životnu sredinu i na životinje u našoj okolini, ugrožavaju i ljude.

Tako sitna stvar, ali sa velikim efektom na globalnom nivou. Vodite računa o proizvodima koje kupujete i razmišljajte o mogućim posledicama vaše potrošačke korpe. Prosledite poruku dalje!

Svetski dan voda

Članak preuzet sa veb stranice EkoSpark, Edukativna internet prezentacija znanja iz oblasti Ekologije povodom Svetskog dana voda, 22. marta 2015. godine. Pogledajte i kratak film The Revolutionary Optimists posle članka da vidite šta rade deca u Indiji kako bi poboljšali kvalitet pitke vode u svom kraju

VODA U SVETU I KOD NAS – ZABRINJAVAJUĆE ČINJENICE

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litra dnevno. Voda ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice, od porodice do civilizacije.

Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom.

Organizacija Ujedinjenih Nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski Dan Voda, sa namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova.

Poseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda, zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadne voda iz seoskih naselja. Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujući ih. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige i loše strategije vezane za rešavanjeproblema sa otpadom. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom. Uređenih deponija u Srbiji je za sada malo!

SRBIJA NEMA DOVOLJNO VODE ZA PIĆE

Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

Šta možemo i moramo da učinimo sa vodom?

Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađeg doba, da uče da vole prirodu, da budu osetljiva na pitanja zaštite čovekove sredine, jer će upravo ona u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

# # #

Pogledajte kratak film „The Revolutionary Optimists“ o deci koja upotrebljavaju tehnologiju da zabeleže probleme životne sredine u svojoj okolini, od Indije do Sjedinjenih američkih država. U Indiji se deca bave mapiranjem izvora pitke vode, zabeležavajući informacije o stanju izvora / česme, boji i kvalitetu vode i njene GPS lokacije.

World Summit Youth Award

Možete popuniti prijavu da učestvujete u nagradi World Summit Youth Award preko portala WSYA do 15. juna 2014. godine i to u okviru šest kategorija: (1) Fight Poverty, Hunger & Disease! (2) Education for All! (3) Power 2 Women! (4) Create your Culture! (5) Go Green! (6) Pursue Truth!

Možete se prijaviti i za European Youth Award (dodela nagrada za EYA će se održati krajem godine u Gracu, Austriji). Ako imate preko 30 godina ili je vaš projekat već uspešan biznis, možete se prijaviti za nagradu World Summit Award, koja je povezana direktno sa WSYA. Prethodni pobednici iz regiona uključuju portal Mladiinfo iz Makedonije (European Youth Award, 2012), portal SEECult.org iz Srbije (World Summit Award 2013) i projekat Nahrani.com iz Bugarske (World Summit Youth Award, 2010).

Disruptive Ideas Change the World

Osnivač projekta Održive navike za održivi razvoj, Ana Pantelić, se u januaru ove godine obratila TEDx publici govorom koji naglašava njeno iskustvo u Kolumbiji vodeći LISTA inicijativu, kroz koju njen tim koristi tehnologiju kao sredstvo za podizanje kapaciteta i pružanje treninga u ruralnim područjima Latinske Amerike. Njena organizacija, Fundación Capital, je upravo izabrana kao dobitnica nagrade 2014 Skoll Award for Social Entrepreneurship, a inicijativa LISTA je više puta nagrađivana i predstavljena na međunarodnim forumima. LISTA se od ove godine širi kroz Latinsku Ameriku u partnerstvu sa državnim organima i finansijskim institucijama.

Ana se vraća u Srbiju u maju mesecu da piše doktorat na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde će iskoristiti iskustvo iz Latinske Amerike kao studiju slučaja.

Snimak ima problem sa zvukom na početku. Trenutno radimo sa organizatorima događaja da popravimo audio problem i da prevedemo govor na srpski jezik.

Konkurs za tekstove ili video-snimke

Ovog meseca projekat Otvoreni univerzitet ima konkurs za tekstove ili video-snimke na temu zaštite životne sredine. Konkurs je otvoren do 25. februrara 2014. godine.

Proizvodnja hrane

Pogledajte kratki animirani film “Strašilo” (The Scarecrow) koji je za samo šest dana pregledan preko šest miliona puta. Ono nas podstiče da razmišljamo o načinu na koji se proizvodi hrana u velikom delu sveta i prikazuje sivu realnost kojoj se možemo približiti ukoliko ne vodimo računa danas o načinu na koji proizvodimo našu hranu.

Ukoliko ste zainteresovani i želite da saznate više, predlažemo vam da stupite u kontakt sa fantastičnom organizacojom WWOOF Srbija (World Wide Opportunities on Organic Farms). Možete volontirati na jednoj organskoj farmi u Srbiji, ili preko njihove mreže stupiti u kontakt sa farmama iz čitavog sveta. Time ćete uštedeti novac, upoznati nove zemlje i kulture, i ujedno saznati mnogo stvari o organskoj proizvodnji hrane.

Održivost održivih navika

Kada smo odlučile da ponovimo akciju Izdrži i održi! u aprilu ove godine, pomislile smo da bi bilo dobro da se javimo učesnicima prve akcije (2011. godine) i saznamo više o dugoročnim posledicama njihovog učešća u ovoj nedelji održivosti. Kontaktirali smo sve osobe koje su se prijavile da učestvuju u prvobitnoj akciji, od kojih se 15% odazvalo na naš poziv, popunivši upitnik koji smo im poslali. U nastavku možete saznati o uspešnosti kampanje Izdrži i održi! i pročitati analizu faktora uspeha, odnosno neuspeha, ovog eksperimenta u menjanju ponašanja i usvajanju održivih navika.

Ovaj tekst će se baviti analizom Održivosti Održivih Navika, a sažetak akcije Izdrži i održi! možete pročitati u okviru ove veb stranice, kao i evaluaciju rezultata akcije 2011. godine.

Aktivnost učesnika: Kako bismo ustanovili nivo aktivnosti učesnika akcije Izdrži i održi! 2011. godine, postavili smo im pitanja o njihovom trenutnom angažovanju u okviru ekoloških i sličnih tema.

Zanimljivo je videti da se većina učesnika danas bavi čitanjem članaka i knjiga o održivom razvoju i održivim navikama (nijedan učesnik nije prijavio da se uopšte ne bavi ovom aktivnošću), ali nije nešto čime se bave svakodnevno. Malo veći broj učesnika prijavljuje da traži informacije o ekološkim ili sličnim temama koje ih posebno zanimaju.

Po pitanju uticaja na druge da se i oni ponašaju održivo, većina učesnika prijavljuje da to rade: 44% dosta često, 37% povremeno, a svega 19% to radi svakodnevno, odnosno uvek. Ovo pitanje je namerno dizajnirano da bude opšteg karaktera, imajući u vidu da „utičem na druge“ može biti pasivnog ili aktivnog karaktera (većina učesnika to radi na pasivan način, što možemo videti iz pitanja o njihovom pridruživanju postojećim organizacijama ili organizacijom sopstvenih aktivnosti). Akcijom Izdrži i održi! smo želeli da podstaknemo promene u ponašanju usvajanjem održivih navika, ali smo takođe želeli da inspirišemo druge da se i oni aktivno bave ekološkim pitanjima i da šire poruku u okviru svoje zajednice (porodične, poslovne, itd.) Možemo zaključiti da je većina učesnika zainteresovana da to radi, ali uglavnom preko pojedinačnog informisanja ili pasivnog prenošenja informacija.

Više vodim računa o svakodnevnim navikama, trudim se da otpad spremim za reciklažu, a i u firmi gde radim smo uveli kante za ambalažni otpad.

Ova akcija me je podsetila na to da razmišljam o ambalaži. Iako kada kupujem, i iz finansijskih i ekoloških razloga, uvek dobro razmislim da li mi je nešto baš neophodno, moram priznati da sam zaboravila da razmišljam o ambalaži. Od sada ću to svakako činiti.

     

Ovi rezultati se slažu sa procenama o budućem ponašanju u okviru evaluacije akcije 2011. godine kada su učesnici procenili 84% verovatnoću da će u budućnosti uticati na druge da se održivo ponašaju i isti broj da će u budućnosti potražiti informacije o ekološkim i sličnim temama koje ih zanimaju. Postojala je procena verovatnoće od svega 52% da će učesnici sami pokrenuti neku ekološku akciju (31% prijavljuje da je to zapravo i uradilo dve godine kasnije) i verovatnoća od 66% da će se pridružiti nekoj ekološkoj ili sličnoj akciji (38% je to i učinilo).

Postao sam uporniji u svim ličnim i organizacijskim ekološkim aktivnostima. Počeo sam da proizvodim zdravu hranu od starih autohtonih sorti belog kukuruza “osmaka“ i “staklarca“. Spremam se za proizvodnju šumskog sadnog materijala – hrasta lužnjaka kao najvrednije vrste drveta u Srbiji.

Češći odlazak na pijacu i kupovina neobičnog cegera koga nosim sa sobom kad god idem u kupovinu.

Rezultati ovog upitnika nam ukazuju na to da osobe koje su i pre učešća u ovoj akciji bile aktivne u okviru ekološkog pokreta, nastavljaju time da se bave, ali nismo uspeli da inspirišemo veći broj učesnika na proaktivnost kroz organizaciju sopstvenih ekoloških pokreta. Prema rečima jednog učesinka „Nove ne, samo češće praktikujem stare.“

Održive Navike: U okviru evaluacije akcije 2011. godine, zamolili smo učesnike da procene verovatnoću da će u budućnosti primeniti održive navike. Dve godine kasnije, pitali smo ih u kojoj meri zapravo primenjuju ove održive navike. Od predloženih održivih navika, najpopularnije su bile u okviru energije i prevoza: (1) gašenje svetla u prostorijama koje se nekoriste; (2) gašenje elektronskih uređaja koje nisu u upotrebi; i (3) češće pešačenje ili upotreba bicikla. Većina ispitanika 2011. godine (96%) je procenilo da će i u budućnosti gasiti svetla u prostorijama koje ne koriste, što se ispostavilo tačnim (93.8% to uvek radi, i 6.4% uglavnom). 91% učesnika 2011. godine je verovalo da će gasiti električne uređaje koje ne koriste – dve godine kasnije, 50% kaže da to uvek rade, 37.5% uglavnom i 12.5% relativno često. 2011. godine, 89% ispitanika je izjavilo svoju nameru da češće pešače ili koriste bicikl umesto da putuju kolima – danas 25% ispitanika prijavljuje da to uvek rade, 31.3% uglavnom,  25% relativno često i 18.8% ponekada.

Upitnik iz 2013. godine ukazuje na to da je procena usvajanja održivih navika u budućnosti bila dosta precizna, s tim da je gašenje svetla ostalo na prvom mestu, gašenje elektronskih uređaja van upotrebe takođe ostalo na drugom mestu, dok je spremanje obroka u kući umesto jela u restoranu zauzelo treće mesto na spisku primenjenih navika (bilo je na četvrtom mestu 2011. godine).

Što se tiče „težih“ navika za usvajanje, svega 62% učesnika je 2011. godine napisalo da će se truditi da pozajmljuje stvari umesto da kupuje nove, 68% je reklo da će ponovo koristiti ambalažni otpad umesto da ga baci, a 70% učesnika je verovalo da će smanjiti unos mesa i mlečnih proizvoda koje imaju veliki ekološki otisak. Nakon dve godine, rezultati su se pokazali sličnim – najređe usvojena održiva navika jeste bila pozajmljivanje stvari (12.5% to nikad ne radi, 31.3% ponekad, 37.5% relativno često, 18.8% uglavnom, i niko uvek), dok je ambalažni otpad sledio po redosledu.

Zanimljivo je istaknuti da nijedan od ispitanika nije prijavio da „uvek“ smanjuje količinu vode koju koristi. To se može objasniti teorijom da u zemljama koje su bogate vodom (uglavnom sve zemlje Balkanskog poluostrva), retko se vodi računa o smanjivanju korišćenja vode jer se ona smatra neograničenim resursom. Takođe treba istaknuti da je mnogo veći broj ispitanika prijavilo da su smanjili unos mesa i mlečnih proizvoda (56.3% odgovara „uvek“), dok je ova navika bila među najtežim za usvajanje u toku akcije 2011. godine.

Opšti utisci o akciji: U okviru upitnika Održivost Održivih Navika, učesnici su ukazali na visoko zadovoljstvo akcijom i načinom na koji je ona organizovana. Većina je dosta zadovoljna dizajnom instrumenta merenja uspešnosti (ekodnevnikom) i sadržinom sajta, iako bi organizatori mogli da porade na tome da poboljšaju sajt i upitnik. Što se tiče veb stranice, niko ne prijavljuje da redovno posećuje vebsajt, dok 12.5% povremeno posećuje sajt (otprilike jedanput u šest meseci) i 18.8% uopšte ne posećuje sajt od kad se završila akcija. Polovina ispitanih kažu da kad im zatreba neka informacija, oni je potraže na sajtu.

Prema rezultatima ovog upitnika, sve osobe koje su prijavljene da prate sajt (na emajl im stižu obaveštenja da je postavljen novi članak) uvek pročitaju novoobjavljen tekst. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da smo na dobrom putu što se tiče organizacije same akcije i informacija koje objavljujemo na sajtu, ali imajući u vidu da nismo u mogućnosti da češće objavljujemo članke niti da aktivnije organizujemo akcije (ova volonterska aktivnost je u čestom sukobu sa našim poslovnim i drugim aktivnostima), možemo očekivati da će naš sajt posećivati proaktivne osobe u potrazi za informacijama, kao i osobe koje su se prijavile da prate ovaj blog. Jedna od učesnica je priznala da je bila zaboravila na svoje učešće u ovoj akciji, što nam ukazuje na činjenicu da se dugoročan efekat bilo koje akcije (a i ove) može postići samo uz često ponavljanje poruka i podsećanje na temu, što je istaknuto u knjizi „Nudge“ Talera i Sanstina.

Zahvaljujemo se svima koji su popunili upitnik i pomogli nam da razumemo način na koji se održive navike usvajaju na našem području. Takođe se zahvaljujemo onima koji su podelili sa nama svoje ideje o tome kako da poboljšamo ovaj projekat i akciju Izdrži i održi! u budućnosti.

Inovacije za održivi razvoj

Danas u svetu možemo videti dosta primera tehnoloških i drugih inovacija koje nam pomažu u našim svakodnevnim životima. Voleli bismo da istaknemo tri video klipa gde ove inovacije pomažu siromašnim osobama, pogotovo onima koji zbog nivoa ekonomskog razvoja ili klimatskih promena svakodnevno se suočavaju sa problemima kojima ove inovacije pružaju odgovor.

Ovaj video vam stiže iz Lime, glavnog grada zemlje Peru, koja ima veliki problem nedostatka vode. Iako je nivo vlage u vazduhu jako visok, veoma retka pada kiša u ovom gradu. Iz tog razloga, osmišljen je bilbord koji skuplja vlagu iz vazduha i pretvara je u pitku vodu za građane koji žive u njenog blizini (uglavnom siromašni ljudi).

Sledeći video koji vam prikazujemo je kompilacija iskustava u kojima aplikacije za tablet računare mogu pomoći na vrlo jedinstven način. U Africi se koristi aplikacija za zdravstvenu edukaciju siromašnih osoba u ruralnim područjima, na severu Kanade se koristi za „zapisivanje“ drevnih jezika kako se ne bi zaboravili, u Americi osobe sa prostetičnim nogama koriste aplikacije kako bi olakšali svoj svakodnevni život.

I za kraj vam pokazujemo primer jednostavne inovacije koja zahteva minimalnu promenu u konceptualizaciji transporta vode kako bi se omogućio transport veće količine vode sa mnogo manje zdravstvenih posledica. Ova poslednja inovacija se koristi u Indiji i u Africi.

Podelite sa nama vaše inovativne ideje ili primere inovacija u okviru održivog razvoja koje su vas inspirisale!

Rezultati akcije „Izdrži i održi!“ 2013. godine

Od 22-28. aprila 2013. godine organizovana je po drugi put akcija Izdrži i održi! uz podršku Centra za ekološku politiku i održivi razvoj Fakulteta političkih nauka pri Univerzitetu u Beogradu. Za ovu akciju se prijavilo 115 osoba, od kojih je 60 uspešno završilo akciju i učestvovalo svih sedam dana. Prijavljeni učesnici su uglavnom bili iz Srbije: 64 osoba (56%) iz Beograda, a ostatak iz drugih gradova Srbije (Inđija, Kragujevac, Lazarevac, Leskovac, Niš, Novi Sad, Pirot, Subotica, Sombor, Čačak, itd). Imali smo tri učesnika iz Crne Gore i tri učesnika koji borave van teritorije bivše Jugoslavije.

Prijavljeni učesnici su u proseku imali 29 godina, dok je najmlađi učesnik imao 14 a najstariji 61. U okviru procesa prijave, tražili smo od učesnika da nam odgovore na par pitanja: na prvo pitanje, „Ocenite vaš trenutni nivo znanja o održivom razvoju“ prosečan odgovor je bio 67% (na skali koja je mogla ići do 100%). Na pitanje „U kojoj meri smatrate da primenjujete održive navike“, prosečna vrednost je bila vrlo slična (68%). Na pitanje „Koliko vam je stalo do toga da se ponašate održivo“, odgovor je bio 95%, što ukazuje na znatnu razliku između želje da se ponašaju održivo i način na koji trenutno primenjuju održive navike. Na poslednje pitanje „Da li ste spremni da promenite neke navike i usvojite nove održive navike“, odgovor je bio takođe jako visok, sa prosečnom ocenom od 96%. Moglo bi se reći da je prosečan učesnik ove akcije bio jako zainteresovan za proaktivno učešće, a da je dosta njih već primenjivalo neke održive navike uz želju da to promene i eksperimentišu novim ponašanjima.

Na početku akcije smo tražili od učesnika da nam ukažu na temu koja ih najviše zanima, od kojih je ubedljivo najpopularnija tema bila Priroda (25%), zatim Energija (14%), Hrana (13%), Otpad (12%), Voda (10%), Prevoz (6%) i Potrošnja (6%), dok je 14% izjavilo da još uvek ne znaju. U nastavku slede rezultati njihovog učešća, kao i ocene same akcije. Ukoliko želite da saznate više o njihovim utiscima, možete ih pročitati u delu „Reči učesnika“ na ovoj veb stranici.

U cilju praćenja ekološkog učinka naših učesnika, tražili smo da popunjavaju tzv. ekodnevnike, odnosno upitnike koji su svakog dana akcije bili isti. Upitnik koji smo koristili ove godine je znatno drugačiji od upitnika koji smo koristili 2011. godine, uzimajući u obzir sugestije naših učesnika da je bio isuviše detaljan i zahtevao puno vremena za popunjavanje. Takođe smo pri analizi rezultata prvobitne akcije ustanovili da bi trebalo pojednostaviti upitnik. Rezultati prikazani u nastavku su odgovori svih učesnika koji su popunjavali ekodnevnike; iako smo napomenuli da je nešto preko polovine „aktivno“ učestvovalo (popunilo ekodnevnike svakog dana akcije), u nastavku se nalaze rezultati svih učesnika (osam osoba je popunilo samo jedan ekodnevnik, osam osoba je popunilo dva ekodnevnika, devetoro je popunilo tri, petoro je popunilo četiri ekodnevnika, i samo jedna osoba je stala na pet ekodnevnika).

Ovaj grafikon prikazuje u kojoj meri su se učesnici prihvatili svojih dnevnih izazova (organizovano od prvog do sedmog dana, i prikazano uz odgovarajuću temu dana). Generalni trend je povećanje angažovanja vremenom, i to delimično u skladu sa temom dana. Na primer, iako je „hrana“ bila tema drugog dana, sa znatno povišenim učešćem, na pitanje „Da li ste danas jeli lokalnu ili sezonsku hranu“, može se primetiti veliki skok poslednjeg dana akcije, čija je tema bila „priroda“. Taj porast se može uočiti i u okviru pitanja „Da li ste danas smanjili količinu proizvedenog otpada“, koje pokazuje umeren porast u toku nedelje, ali visok skok poslednjeg dana akcije.

Veliki porast se može uočiti i u okviru teme „energija“, koja ne samo da je imala poboljšano učešće na sam dan kada se obrađivala ta tema, već se može takođe uočiti da je taj trend nastavljen i sledećeg dana. Može se reći da je najuspešnija tema bila „prevoz“, imajući u vidu visok skok u broju osoba koje se prihvatilo dnevnog izazova da pešače ili koriste umesto prevoza ili automobila.

Što se tiče reakcije učesnika na akciju Izdrži i održi! većina ukazuje da su zadovoljni organizacijom akcije, iako je došlo do blažeg pada pri kraju nedelje. Na pitanje da li su naučili nešto novo u vezi sa održivim razvojem i navikama, došlo je do pada drugog dana akcije (tema „hrana“), ali je zatim ta vrednost porasla ponovo. Kao odgovor na izjavu „Sutra ću usvojiti još održivih navika“ može se uočiti blaži pad sredinom nedelje, ali se generalno umanjuje spremnost za usvajanje dodatnih navika vremenom (što može značiti da učesnici smatraju da su usvojili dovoljno novih navika, ili da realno ne veruju da će nastaviti da usvajaju dodatne navike). Konačno, kao odgovor na izjavu „Danas mi je bilo lako da se ponašam održivo“, najlakša tema je bila vezana za „prevoz“ a najteža za „hranu“.

Još jedno veliko „HVALA“ svima koji su se zainteresovali za ovu akciju, a posebno onima koji su aktivno učestvovali sa nama i pratili ovu akciju ne samo onlajn već i kroz svoje svakodnevne aktivnosti. Za kraj vam ostavljamo izdvojene reči učesnika svakog dana akcije:

Svima u mom okruženju sam ja postala anegdota kada sam spakovala sav otpad od užine u torbu… a meni super  – Milica S., prvog dana akcije

U gradu od oko 100.000 stanovnika, kasirka u supermarketu u centru grada, nakon što je odustala od pakovanja proizvoda u plastične kese, izjavljuje “A da, uvek zaboravim da vas dvoje uvek imate platnene torbe”, a mi se mislimo “kamo sreće da dođe vreme kad nećemo biti tako upadljivi po tome” to jest kada će to biti uobičajeno. – Milana Lj., drugog dana akcije

Ljudi ne shvataju bitnost kontrolisane potrošnje vode i količine vode koje se svaki dan rasipaju. Zbog dostupnosti vode u našoj zemlji ljudi ne shvataju koliko je bitno ograničiti njenu potrošnju. U cilju podizanja svesti predlažem da vodovod jednom nedeljno isključuje vodu na pola dana kako bi ljudima pokazali kolika je bitnost vode kao osnovnog resursa neophodnog za život. – Ana S. trećeg dana akcije

Uhvatila sam sebe da mi je punjač za telefon bio danima u utičnici, tako da sam to konačno korigovala. – Miljana C. četvrtog dana akcije

Baletanke na noge, naočare na glavi, bočica vode u ruci i pravac – fax! Sunce je pržilo, ali ja sam – štedela! Nabacila sam boju i ponosim se !  – Biljana B. petog dana akcije

Na kafi sa drugaricom dok smo ćaskale pomenula sam joj celu ovu akciju. Shvatila sam da je njena mama, iaoko inače manje obrazovana od nas, dosta dobro upućena u načine za zaštitu životne sredine. Između ostalog naučila je moju drugaricu da pije 2l vode dnevno iz staklene flaše umesto iz plastične. Takođe, oni su jedna od retkih porodica ( za koje ja znam ) da recikliraju otpad.  Jako mi je drago da se broj ljudi koji vode racuna o planeti povećava  – Katarina M. šestog dana akcije

Danas sam izašao iz betonske džungle i dan proveo na salašu kod kuma. Salaš se nalazi na obali obližnjeg jezera, sa terasom sa koje se vide šumarci i vodena površina i molom koji su oni sami napravili sa kojeg može da se peca i uživa u izlascima i zalascima Sunca i onome što nam svima s vremena na vreme treba – tišini. – Nenad L. sedmog dana akcije