Volite li predmete od slonove kosti? A odakle nam oni?

U Indiji, 404 Azijska slona žive u jednom prirodnom rezervatu. Azijski slon (lat.Elephas maximus), čija je podvrsta Indijski slon, danas je druga najveća živa kopnena životinja. Procenjeno je da ih u divljini ima svega 35-50 hiljada, dok je oko 15 hiljada pripitomljeno.

Photo Courtesy of : Thepetsplace.info

Šta nama čini Azijski slon?
Značajan je za prirodu, jer menja izgled okoline dok se kreće i hrani. Čupa travu i tako prevrće zemlju i pomaže izrastanju novih biljaka. Kretanjem kroz šume krči put i obara drveće, olakšavajući prolaz drugim životinjama i čoveku. Pored toga probija put sunčevim zracima u unutrašnjost džungle. Često doprinosi razmnožavanju biljaka jer prenosi seme u svom izmetu.
On je najveća životinja koju je čovek uspeo da pripitomi. Smatra se da su prvi azijski slonovi pripitomljeni 2000 godina p. n. e. u dolini reke Ind. Od tada su radili svašta – nosili ljude kroz prašumu, izvlačili balvane drveća u šumi, služili za borbu u ratovima itd. Više ne služe toliko kao radna snaga, već kao „ekološko prevozno sredstvo“ kroz šume, posebno za turiste. Ima ih svuda u svetu – u zoološkim vrtovima. Pored toga, danas već u manjem broju, ljudi ih drže u cirkusima.

A šta mi činimo njemu?

Photo Courtesy : Bushwarriors.wordpress.com

Zbog lova, istrebljen je u mnogim krajevima Azije, posebno mužjaci sa kljovama, tako da većina današnjih azijskih slonova nema kljove. Ranije je mnogo mladunčadi hvatano u prirodi i pripitomljavano, da bi služili u ratu ili za rad.
Danas se sve manje koriste za rad, a lov je zakonom zabranjen. Glavne probleme opstanka azijskih slonova predstavlja krivolov i širenje ljudske populacije. Ljudi potiskuju slonove sa njihovih prirodnih staništa jer seku šume i grade plantaže ili naselja. Ironije je u tome što teraju pripitomljene slonove da raščišćavaju sopstvena prirodna staništa da bi ljudi koristili to zemljište.

Dakle …
Da se vratimo na ona 404 slona. Samo 4 od njih su mužjaci – i samo mužjaci imaju kljove. Ostali mužjaci kojima bi ovaj rezervat trebalo da bude dom ubijeni su zbog svojih kljova. Može li se zaustaviti potražnja slonovače?
Ujedinjene nacije zabranile su trgovinu slonovačom pre više od 20 godina. Međutim, striktnost te zabrane tokom decenija je slabila. Već dva puta od tad, status „ugroženih vrsta“ koji imaju ovi slonovi bio je spuštan na listi, kako bi zemlje ipak mogle da izvoze zalihe slonovače koje su im ostale. Svaki put kada su uklanjane prepreke da se slonovi zaštite, lovokradice su ubijale još više slonova. Nedavno, rasprodaja svih zaliha u Japanu i Kini bila je signal lovokradicama da je počela sezona slonova.
Nažalost, mnoge zemlje koje imaju slonove nemaju čak ni osnovna sredstva da zadovolje propise Ujedinjenih nacija, a kamoli fondove i podršku vlade da zaustave lovokradice ili prekinu trgovinu slonovačom na crnom tržištu.

Jasno je – legalna trgovina slonovačom vodi ilegalnom ubijanju slonova. Smanjena populacija slonova – koji su već pogođeni gubitkom staništa – neće to izdžati. Ništa manje od potpune, trajne zabrane neće spasiti slonove.

Šta možemo da uradimo?
Pridružimo se desetinama hiljada ljudi iz celog sveta koji su potpisali peticiju upućenu Evropskoj uniji. Zaštitimo preostale slonove od okrutnog ilegalnog ubijanja zarad nama nepotrebnih slonovih kosti! Suprotstavimo se daljoj međunarodnoj trgovini slonovačom! Podržimo vraćanje zabrane koja postoji, ali je više niko ne poštuje.

Ako želite, peticiju možete potpisati na ovom linku.

Mikser od 25. do 29. maja

Najveći regionalni festival kreativnosti i inovativnosti – MIKSER FESTIVAL – održaće se od 25. do 29. maja na već prepoznatljivoj industrijskoj lokaciji Žitomlina, na obali Dunava na donjem Dorćolu. Očekuje se više od 80 000 posetilaca iz zemlje i regiona. Ulaz je besplatan!

Mikser festival predstavlja manifestaciju koja ima za cilj da objedini umetnost, dizajn, arhitekturu, muziku, nauku, zaštitu životne sredine, edukaciju, film i biznis sektor. U okviru 14 programskih celina biće predstavljeno blizu 1500 učesnika aktivnih u domenu dizajna, arhitekture, zaštite životne sredine, novih medija, vizuelnih umetnosti, muzike, filma, obrazovanja, biznisa, društvenog i političkog života.

Žitomlin – Dunavski kej 46, Beograd

Teme iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine biće zastupljene ne samo kroz aktivnosti u Zelenoj zoni, već i kroz sve segmente festivala. Sadržaj ove zone kreiraju mladi ljudi, studenti Ekologije i zaštite životne sredine Biološkog fakulteta i Fakulteta dramskih umetnosti (Katedra za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture). Na Zelenom amfiteatru, odvijaće se tribine, predavanja, radionice i izložbe posvećene ekologiji i zaštiti životne sredine.

Koncept ovogodišnjeg Miksera prepoznaje i jubilej, 20 godina od raspada SFRJ, kao inspiraciju za mogućnost paralelnog čitanja istorije i uspostavljanje novih odnosa u regionu. Mikserova selekcija najboljeg regionalnog dizajna, “Young Balkan Designers”, koja upravo ima svoju svetsku premijeru na najvećoj međunarodnoj smotri dizajna u Milanu, u najboljoj meri odslikava želju organizatora festivala da u Beogradu okupi najintrigantnije domaće, regionalne i svetske lidere u gotovo svim oblastima stvaralaštva, ali i veliki broj univerziteta i kompanija koji Mikser vide kao idealnu platformu za prezentaciju svojih dostignuća.

MIKSER je multidisciplinarna, multikulturalna platforma koja se bavi afirmacijom kulturne industrije regiona i organizacijom najvećeg regionalnog festivala kreativnosti. Na festivalu će biti organizovana i razna takmičenja, radionice, izložbe, kao i predavanja i edukativni kursevi. Organizatori festivala su obezbedili i besplatnu autobusku liniju koja će saobraćati na relaciji Trg Republike – Žitomlin u terminu od 17 h do 24 h.

Kompletnu satnicu programa, opise programskih zona, vesti i ostale informacije možete pogledati u brošuri Mikser festivala.

Izvori: Mikser, Stakleno Zvono, Budi Ekofin(a) i Beogradski izlet

Evaluacija akcije „Izdrži i održi!“

Nakon akcije Izdrži i održi! zamolili smo aktivne učesnike da nam odgovore na par pitanja radi evaluacije ovog dela projekta. Saznali smo da je najizazovniji, odnosno najteži dan bio četvrtak, sa temom energija a najlakši za učesnike je bila nedelja, odnosno dan u prirodi. Najzanimljivija tema je bila voda, a najmanje ih je zanimala potrošnja. Učesnici su najviše naučili trećeg i četvrtog dana o vodi i energiji, a najmanje petog dana o prevozu.

Takođe smo tražili od učesnika da procene verovatnoću da će u narednih mesec dana primenjivati održive navike. Učesnici su procenili da će gasiti svetla u prostorijama koje ne koriste (u proseku 96% verovatnoće), a najmanje su šanse da će se truditi da pozajmljuju stvari umesto da kupuju nove (62% verovatnoće).

Što se tiče daljih planova i koraka, najviše učesnika je reklo da će uticati na druge da se i oni ponašaju održivo i da će potražiti više informacija o ekološkim temama koje ih posebno zanimaju (u proseku 84% verovatnoće), dok je najniža verovatnoća da će sami pokrenuti neku ekološku ili sličnu akciju (52% verovatnoće).

Na kraju smo ih zamolili da evaluiraju akciju Izdrži i održi! kako bismo saznali šta im se više dopalo, a šta manje u toku ove akcije. Učesnici su u proseku 90% zadovoljni akcijom Izdrži i održi, 89% zadovoljni organizacijom, 86% zadovoljni sadržinom ovog sajta, a najmanje dizajnom ekodnevnika sa 76%. Ove ocene su jako pozitivne i dale su nam smernice za to šta bismo u budućnosti mogli da poboljšamo kako bi akcija bila što uspešnija i kako bi rezultati imali najviše efekta.

I na kraju da se zahvalimo na svim pohvalama (i izdvojimo par primera)!

*„Zadovoljna sam Vašom akcijom, svaka čast na inicijativi! Saznala sam dosta korisnih informacija i trudiću se da ih prvenstveno primenim a potom i prenesem drugima, i na taj način bar malo utičem da se i drugi ponašaju održivo, i da shvate koliko je to važno za očuvanje planete Zemlje kao i celokupan opstanak, kako nas-sadašnjih tako i budućih generacija. Super ste!“ – Ana K.

*„Sve pohvale za akciju! Nadam se da će ovakvih akcija biti sve više! Pozdrav!“ – Jovana C.

*„Nadam se da će se slična akcija ponoviti i poprimiti šire razmere. Meni ste definitivno pružili nova znanja i pomogli da se odgovornije ponašam prema Zemlji! Vaši linkovi u vidu youtube videa i izvesnih članaka su bili sjajan dodatak i osveženje! Sve čestitke!“ – Marijana G.

Rezultati akcije „Izdrži i održi!“

Photo Courtesy of: Treehugger.com

Uspešno se završila jednonedeljna akcija Izdrži i održi! koja je trajala od 18. do 24. aprila 2011. Zahvaljujemo se svima koji su aktivno učestvovali u akciji ili je pratili preko sajta, mejlova i društvenih mreža. Potrudili smo se da akcija bude što zanimljivija, puna izazova i novih saznanja. Da li smo, i u kojoj meri bili uspešni, pokazaće i rezultati koje sada objavljujemo.

Kako bismo što bolje pratili ekološki učinak naših učesnika, tražili smo da popunjavaju tzv. ekodnevnike, odnosno upitnike koji su svakog dana akcije bili isti. Iako se preko 100 ljudi prijavilo da učestvuje u akciji, samo polovina je „aktivno“ učestvovala, odnosno popunjavala ekodnevnike svakog dana. Rezultati koji su ovde prikazani uključuju odgovore svih učesnika koji su u toku akcije popunjavali ekodnevnike, bez obzira na to da li su oni bili „aktivni“ ili ne. Kliknite na grafikone da ih vidite u punoj veličini.

Pre nego što pređemo na analizu podnetih ekodnevnika, treba samo malo da pojasnimo dizajn ekodnevnika za one koji nisu upoznati sa projektom. U početku smo želeli da dizajniramo upitnik koji će nam dozvoliti da kvantifikujemo otisak naših učesnika, kao što rade mnogi „kalkulatori“ ekoloških otisaka (za više informacija, pročitajte članak „Izmeri svoj ekološki otisak“ objavljen na ovom sajtu 9. aprila 2011). Međutim, jasno je da su ti podaci vrlo grube procene otiska i da je teško kvantifikovati naše podatke bez poređenja sa statistikama.

Photo Courtesy of: Inform

Bilo bi lako premeriti npr. vodeni otisak goveđeg mesa, pošto smo na sajtu već objavili zanimljiv podatak da je za proizvodnju jednog kilograma goveđeg mesa potrebno 16.000 litara vode, što je neki globalni prosek. Ali, šta se onda dešava sa drugim namirnicama? I da li je ta statistika ista za Srbiju ili ne? Trebalo bi ponaosob tražiti informacije za svu hranu i sve namirnice (što bi učinilo da ekodnevnik bude mnogo duži nego što već jeste), ali čak i tako – jedino bismo kroz detaljno praćenje ishrane učesnika i specifične podatke o ekološkom otisku svih namirnica u Srbiji došli do preciznih rezultata. Zbog toga smo odlučili da umesto kvantifikovanja ekološkog, vodenog ili karbonskog otiska učesnika u toku cele nedelje, ipak pratimo samo prosečne vrednosti konzumirane hrane, vode i transporta kako bismo uočili promene u ponašanju.

Pitanje #1: Koliko hrane životinjskog porekla ste danas pojeli?
Prvo pitanje koje smo postavili učesnicima bilo je vezano za njihovu ishranu. Želeli smo da skrenemo pažnju na to da određene vrste hrane imaju veliki ekološki otisak (poput goveđeg mesa) i da podstaknemo učesnike da smanje unos hrane sa velikim ekološkim otiskom. Na grafikonu ćete videti da je prosečna količina konzumiranog goveđeg mesa opala onog dana kada smo učesnicima govorili o ekološkom otisku hrane, međutim vrlo brzo se ponovo popela, što ukazuje na to da je učesnicima bilo teško da promene navike u ishrani radi održivog razvoja. Zanimljivo je primetiti nagli porast u količini konzumiranih jaja pred kraj nedelje, čiji uzrok je jasan kad se uzme u obzir da se sedmog dana akcije slavio Uskrs.

Pitanje #2: Koliko ste vode danas potrošili?
Učesnicima smo ukazali na sopstvenu potrošnju vode i davali im savete kako da smanje količinu vode koju koriste u toku dana. Rezultati ne pokazuju neku veliku promenu u navikama, pogotovo što se tiče tuširanja. Ono što je zanimljivo je da su učesnici u proseku dnevno provodili 6,3 minuta perući sudove, što je dosta kratko vreme. Treba uzeti u obzir činjenicu da su mnogi učesnici akcije zapravo mladi ljudi, koji često žive u zajednici sa svojim roditeljima, pa je moguće da su roditelji bili ti koji su prali sudove u kući. Takođe je moguće da žive u studentskom domu i da se hrane u menzi. Za popunjavanje ekodnevnika, mi smo tražili od učesnika da prijave samo sopstveni otisak, a ne podatke za celo domaćinstvo, što može objasniti zašto je ova cifra niža od očekivane.

Pitanje #3: Kako ste se danas kretali – koja prevozna sredstva ste koristili?
Petog dana akcije smo se bavili temom prevoza i sugerisali učesnicima da što češće idu pešice ili javnim prevozom umesto da koriste automobil ili taksi. Ako pogledate grafikon za pitanje broj 3, uočićete veliki skok u vremenu koje su učesnici proveli šetajući ili vozeći bicikl, što je vrlo ohrabrujuća činjenica. Za uspešnost naše akcije je povoljno uticalo i lepo vreme, što je i podiglo verovatnoću da će učesnici izabrati da pešače ili voze bicikl. Možda će vas zanimati da su učesnici ove akcije u proseku proveli skoro sat i 45 minuta „u pokretu“. Prosek na dnevnom nivou je bio oko 90 minuta, međutim u sredu, 20. aprila, taj prosek se popeo na preko dva sata provedenih u transportu, s tim što su učesnici proveli najveći deo vremena tog dana u javnom prevozu.

Pitanje #4: Da li ste danas primenili neke „neodržive“ navike?
Nakon pitanja vezanih za ishranu, vodu i transport, prešli smo na konkretna ponašanja učesnika. U četvrtom pitanju smo ih zamolili da nam odgovore iskreno da li su se tog dana ponašali na način koji nije u skladu sa principima održivog razvoja, odnosno koji ima negativan efekat na životnu sredinu. Iz grafikona možete videti dramatičan pad u „neodrživim“ navikama već posle prvog dana akcije, što se lepo odrazilo u postepenom smanjenju broja ljudi koji su ostavljali vodu da teče dok peru zube, kosu ili se briju, kao i u kupovanju vode u plastičnoj ambalaži. Takođe je zanimljiv dramatičan pad prva četiri dana u broju ljudi koji su ostavljali elektronske uređaje uključene dok ih nisu koristili, ili nisu vadili punjače za električne uređaje koji se trenutno ne koriste. Međutim, već sledećeg dana nakon izazova da se smanji potrošnja energije, broj ljudi koji su ostavili električne uređaje uključene, iako ih nisu koristili, je opet skočio. Razlog za ovaj skok nije baš jasan, pogotovo uzimajući u obzir da je već sutradan opet opao.

Pitanje #5: Da li ste danas primenili neke održive navike?
Pošto smo već utvrdili neka loša ponašanja, prešli smo na pitanja vezana za njihove održive navike. Najveći broj učesnika je izabralo da gasi svetla u prostorijama u kojima niko ne boravi, što je ujedno i jedna od najlakše primenjivih održivih navika. Zatim je dosta njih spremalo obrok kod kuće, umesto da jede restoransku ili brzu hranu, a zanimljivo je i to da se taj broj uvećao u toku vikenda. Ostale održive navike su bile manje-više slične i nisu se, nažalost, preterano menjale u toku nedelje, iako se povećao broj ljudi koji su birali proizvode sa manje ambalažnog materijala, kako bi smanjili količinu proizvedenog otpada. Ovo je ohrabrujuća činjenica s obzirom na to da je tema otpada bila prva u nedelji i da je naglašeno da ambalažni otpad čini veliki deo otpada domaćinstva, tako da ovaj podatak ukazuje na pozivitne promene i usvajanje održivih navika.

Očekivali smo da će mnogo veći broj ljudi odbijati da koristi plastične kese, obzirom na to da je problematika oko plastičnih kesa u Srbiji već dosta aktuelna i apostrofirana kroz razne medije. Međutim, u ovom pitanju, kao i u mnogim drugim pitanjima, moguće je da je došlo do problema u tumačenju upitnika jer (1) ljudi koji nisu ništa kupili tog dana – što smo ih i podsticali da rade – nisu ni imali prilike da obdiju plastičnu kesu od prodavca; ili (2) pitanje može da se protumači kao „odbijanje plastične kese pri kupovini nečeg novog“ što je i bila namera ovog pitanja, ili može da se protumači kao „nisam uopšte koristio/la plastičnu kesu čak i ako sam je već imao/la u kući.“

Pitanje #6 je bilo otvorenog tipa u kome smo zamolili učesnike da sa nama podele neku priču ili anegdotu u vezi sa njihovim ekološkim učinkom tog dana, a zanimljive komentare smo objavljivali svakog dana.

Pitanje #7: Kako napredujete sa akcijom Izdrži i održi?
Na kraju smo želeli da saznamo nešto više o tome da li se učesnicima dopada akcija, kako napreduju u usvajanju održivih navika, i da li će pokušati da usvoje neke nove navike. Rezultati pokazuju da su neki dani bili izazovniji od drugih, pa je drugog i trećeg dana bilo najteže učesnicima da se ponašaju održivo. Interesantno je da se za tih nedelju dana dramatično povisio broj ljudi koji su uticali na druge da se ponašaju održivo, međutim sami učesnici nisu bili toliko sigurni u sebe, jer kad smo ih pitali da li će sutra usvojiti još održivih navika, vremenom se ta „spremnost“ smanjila. Ono što nas je obradovalo je da su učesnici uglavnom jako dobro ocenili akciju i većina je bila vrlo zadovoljna projektom i organizacijom akcije Izdrži i održi!

Ukoliko vas zanima da saznate malo detaljnije informacije o rezultatima, pogledajte linkove koje smo okačili na strani svakog dana akcije i pročitajte izveštaje popunjenih ekodnevnika, a da saznate više o kvalitativnoj i kvantitativnoj obradi podataka, možete kontaktirati Anu Pantelić na anapantelic@gmail.com

Gostovanje na emisiji „Slušaonica 6“


18. aprila su Ana i Aleksandra gostovale u emisiji „Slušaonica 6“ i predstavile akciju Izdrži i održi! na radiju Studio B. Ako ste propustili intervju uživo, možete ga odslušati na internetu!

Prvi deo emisije: Emisija \"Slušaonica 6\" – Radio Studio B – 18. aprila 2011. – prvi deo

Drugi deo emisije: Emisija \"Slušaonica 6\" – Radio Studio B – 18. aprila 2011. – drugi deo

Ekološki otisak kraljevskog venčanja

U subotu, 29. aprila oko milion ljudi je na ulicama Londona pratilo venčanje britanskog princa Vilijama i gđice. Ketrin Midlton, a procenjuje se da je oko dve milijarde ljudi iz celog sveta gledalo ceremoniju preko televizora! Poznato je da su pripreme za venčanje trajale mesecima i da se u proteklih par nedelja dosta spekulisalo o tome kako će izgledati sama ceremonija, kakvu će haljinu obući mlada, ko će sve biti pozvan na svadbu, koliko puta će se par poljubiti na balkonu itd. Čak je bilo i opklada o tome da li će tog dana padati kiša!

Zvanični foto album venčanja

Međutim, to nisu jedine stvari o čemu se spekulisalo – od trenutka kad se pročulo da se sprema veliko venčanje, „zelene“ grupe i istraživački instituti su došli na ideju da izračunaju koliko će se dugo osećati trag venčanja, odnosno koliki će biti karbonski otisak ove proslave. „Landcare Research“ istraživački institut sa Novog Zelanda, objavio je veoma zanimljivo istraživanje čime se zaključilo da je u tom jednom danu proizvedeno čak deset puta više ugljen dioksida nego što proizvodi cela Bakingemska palata za godinu dana, odnosno 1.230 puta godišnjeg otiska prosečne porodice u Londonu!

Koliki je karbonski otisak kraljevskog venčanja?

Landcare Research


Procenjuje se da je kraljevsko venčanje proizvelo čak 6.767 tona ugljen dioksida!
Tom otisku najviše su doprinele zvanice iz inostranstva, poput Bekamovih koji su doputovali iz Los Anđelesa da bi prisustvovali venčanju. Takođe se izmerio karbonski otisak svih 1.900 zvanica od kojih je četvrtina došla iz inostranstva, kao i onih koji su doputovali do centra Londona da bi gledali venčanje na ulici – procenjuje se da je čak 3.957 tona ugljen dioksida generisalo 400.000 ljudi koji su metroom došli do centra i 200.000 koji su vozom doputovali do glavnog grada.

Međutim, kraljevska porodica se zaista potrudila da ceremonija bude što „zelenija“ – servirali su lokalnu i sezonsku hranu, ukrašavali crkvu i palatu lokalnim cvećem itd. Procenjuje se da je manje od 13 tona CO2 proizvedeno smeštajem, energijom i otpadom proizvedenim u toku popodnevnog prijema i svečane večere u Bakingemskoj palati. Princ Vilijam i sad već princeza Kejt su zamolili zvanice da im umesto klasičnog svadbenog poklona zasade drvo ili doniraju novac nekoj od dobrotvornih organizacija, poput „Earthwatch„. Otac princa Vilijama, princ Čarls, poznat je po tome da se aktivno bavi ekološkim temama i da je ispred Ujedinjenih Nacija govorio o klimatskim promenama. On je čak dobio dozvolu od gradskih vlasti da postavi 32 solarna panela na krov svoje kuće u Londonu. Prema tome, nije uopšte čudno da je njegov sin sledio očev primer i potrudio se da njegova svadba bude što zelenija.

Da je teško premeriti ovakav karbonski otisak pokazuje činjenica da su se stručnjaci potrudili da procene čak i količinu otpada koji će ostati na ulicama Londona nakon ceremonije – oko 140 tona!

Ali da li je tih 6.767 tona mnogo ili malo? Na svetskom prvenstvu u fudbalu 2010. godine procenjuje se da se proizvelo čak 2,7 miliona tona ugljen dioksida, dok prosečna porodica u engleskoj proizvede oko 5,5 tona ugljen dioksida na godišnjem nivou.

Ako vas zanima da saznate više o tome kako se izračunao karbonski otisak venčanja, pročitajte izveštaj istraživačkog instituta ili članak koji je objavio britanski „The Telegraph“.