Održivost održivih navika

Kada smo odlučile da ponovimo akciju Izdrži i održi! u aprilu ove godine, pomislile smo da bi bilo dobro da se javimo učesnicima prve akcije (2011. godine) i saznamo više o dugoročnim posledicama njihovog učešća u ovoj nedelji održivosti. Kontaktirali smo sve osobe koje su se prijavile da učestvuju u prvobitnoj akciji, od kojih se 15% odazvalo na naš poziv, popunivši upitnik koji smo im poslali. U nastavku možete saznati o uspešnosti kampanje Izdrži i održi! i pročitati analizu faktora uspeha, odnosno neuspeha, ovog eksperimenta u menjanju ponašanja i usvajanju održivih navika.

Ovaj tekst će se baviti analizom Održivosti Održivih Navika, a sažetak akcije Izdrži i održi! možete pročitati u okviru ove veb stranice, kao i evaluaciju rezultata akcije 2011. godine.

Aktivnost učesnika: Kako bismo ustanovili nivo aktivnosti učesnika akcije Izdrži i održi! 2011. godine, postavili smo im pitanja o njihovom trenutnom angažovanju u okviru ekoloških i sličnih tema.

Citam

TrazimInfo

Zanimljivo je videti da se većina učesnika danas bavi čitanjem članaka i knjiga o održivom razvoju i održivim navikama (nijedan učesnik nije prijavio da se uopšte ne bavi ovom aktivnošću), ali nije nešto čime se bave svakodnevno. Malo veći broj učesnika prijavljuje da traži informacije o ekološkim ili sličnim temama koje ih posebno zanimaju.

UtičemNaDrugePo pitanju uticaja na druge da se i oni ponašaju održivo, većina učesnika prijavljuje da to rade: 44% dosta često, 37% povremeno, a svega 19% to radi svakodnevno, odnosno uvek. Ovo pitanje je namerno dizajnirano da bude opšteg karaktera, imajući u vidu da „utičem na druge“ može biti pasivnog ili aktivnog karaktera (većina učesnika to radi na pasivan način, što možemo videti iz pitanja o njihovom pridruživanju postojećim organizacijama ili organizacijom sopstvenih aktivnosti). Akcijom Izdrži i održi! smo želeli da podstaknemo promene u ponašanju usvajanjem održivih navika, ali smo takođe želeli da inspirišemo druge da se i oni aktivno bave ekološkim pitanjima i da šire poruku u okviru svoje zajednice (porodične, poslovne, itd.) Možemo zaključiti da je većina učesnika zainteresovana da to radi, ali uglavnom preko pojedinačnog informisanja ili pasivnog prenošenja informacija.

Više vodim računa o svakodnevnim navikama, trudim se da otpad spremim za reciklažu, a i u firmi gde radim smo uveli kante za ambalažni otpad.

Ova akcija me je podsetila na to da razmišljam o ambalaži. Iako kada kupujem, i iz finansijskih i ekoloških razloga, uvek dobro razmislim da li mi je nešto baš neophodno, moram priznati da sam zaboravila da razmišljam o ambalaži. Od sada ću to svakako činiti.

PridruzioAkciji

     Pokrenuo akciju

Ovi rezultati se slažu sa procenama o budućem ponašanju u okviru evaluacije akcije 2011. godine kada su učesnici procenili 84% verovatnoću da će u budućnosti uticati na druge da se održivo ponašaju i isti broj da će u budućnosti potražiti informacije o ekološkim i sličnim temama koje ih zanimaju. Postojala je procena verovatnoće od svega 52% da će učesnici sami pokrenuti neku ekološku akciju (31% prijavljuje da je to zapravo i uradilo dve godine kasnije) i verovatnoća od 66% da će se pridružiti nekoj ekološkoj ili sličnoj akciji (38% je to i učinilo).

Postao sam uporniji u svim ličnim i organizacijskim ekološkim aktivnostima. Počeo sam da proizvodim zdravu hranu od starih autohtonih sorti belog kukuruza “osmaka“ i “staklarca“. Spremam se za proizvodnju šumskog sadnog materijala – hrasta lužnjaka kao najvrednije vrste drveta u Srbiji.

Češći odlazak na pijacu i kupovina neobičnog cegera koga nosim sa sobom kad god idem u kupovinu.

Rezultati ovog upitnika nam ukazuju na to da osobe koje su i pre učešća u ovoj akciji bile aktivne u okviru ekološkog pokreta, nastavljaju time da se bave, ali nismo uspeli da inspirišemo veći broj učesnika na proaktivnost kroz organizaciju sopstvenih ekoloških pokreta. Prema rečima jednog učesinka „Nove ne, samo češće praktikujem stare.“

Održive Navike: U okviru evaluacije akcije 2011. godine, zamolili smo učesnike da procene verovatnoću da će u budućnosti primeniti održive navike. Dve godine kasnije, pitali smo ih u kojoj meri zapravo primenjuju ove održive navike. Od predloženih održivih navika, najpopularnije su bile u okviru energije i prevoza: (1) gašenje svetla u prostorijama koje se nekoriste; (2) gašenje elektronskih uređaja koje nisu u upotrebi; i (3) češće pešačenje ili upotreba bicikla. Većina ispitanika 2011. godine (96%) je procenilo da će i u budućnosti gasiti svetla u prostorijama koje ne koriste, što se ispostavilo tačnim (93.8% to uvek radi, i 6.4% uglavnom). 91% učesnika 2011. godine je verovalo da će gasiti električne uređaje koje ne koriste – dve godine kasnije, 50% kaže da to uvek rade, 37.5% uglavnom i 12.5% relativno često. 2011. godine, 89% ispitanika je izjavilo svoju nameru da češće pešače ili koriste bicikl umesto da putuju kolima – danas 25% ispitanika prijavljuje da to uvek rade, 31.3% uglavnom,  25% relativno često i 18.8% ponekada.

Upitnik iz 2013. godine ukazuje na to da je procena usvajanja održivih navika u budućnosti bila dosta precizna, s tim da je gašenje svetla ostalo na prvom mestu, gašenje elektronskih uređaja van upotrebe takođe ostalo na drugom mestu, dok je spremanje obroka u kući umesto jela u restoranu zauzelo treće mesto na spisku primenjenih navika (bilo je na četvrtom mestu 2011. godine).

OdrziveNavike

Što se tiče „težih“ navika za usvajanje, svega 62% učesnika je 2011. godine napisalo da će se truditi da pozajmljuje stvari umesto da kupuje nove, 68% je reklo da će ponovo koristiti ambalažni otpad umesto da ga baci, a 70% učesnika je verovalo da će smanjiti unos mesa i mlečnih proizvoda koje imaju veliki ekološki otisak. Nakon dve godine, rezultati su se pokazali sličnim – najređe usvojena održiva navika jeste bila pozajmljivanje stvari (12.5% to nikad ne radi, 31.3% ponekad, 37.5% relativno često, 18.8% uglavnom, i niko uvek), dok je ambalažni otpad sledio po redosledu.

Zanimljivo je istaknuti da nijedan od ispitanika nije prijavio da „uvek“ smanjuje količinu vode koju koristi. To se može objasniti teorijom da u zemljama koje su bogate vodom (uglavnom sve zemlje Balkanskog poluostrva), retko se vodi računa o smanjivanju korišćenja vode jer se ona smatra neograničenim resursom. Takođe treba istaknuti da je mnogo veći broj ispitanika prijavilo da su smanjili unos mesa i mlečnih proizvoda (56.3% odgovara „uvek“), dok je ova navika bila među najtežim za usvajanje u toku akcije 2011. godine.

Opšti utisci o akciji: U okviru upitnika Održivost Održivih Navika, učesnici su ukazali na visoko zadovoljstvo akcijom i načinom na koji je ona organizovana. Većina je dosta zadovoljna dizajnom instrumenta merenja uspešnosti (ekodnevnikom) i sadržinom sajta, iako bi organizatori mogli da porade na tome da poboljšaju sajt i upitnik. Što se tiče veb stranice, niko ne prijavljuje da redovno posećuje vebsajt, dok 12.5% povremeno posećuje sajt (otprilike jedanput u šest meseci) i 18.8% uopšte ne posećuje sajt od kad se završila akcija. Polovina ispitanih kažu da kad im zatreba neka informacija, oni je potraže na sajtu.

ZadovoljniAkcijom2011

Prema rezultatima ovog upitnika, sve osobe koje su prijavljene da prate sajt (na emajl im stižu obaveštenja da je postavljen novi članak) uvek pročitaju novoobjavljen tekst. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da smo na dobrom putu što se tiče organizacije same akcije i informacija koje objavljujemo na sajtu, ali imajući u vidu da nismo u mogućnosti da češće objavljujemo članke niti da aktivnije organizujemo akcije (ova volonterska aktivnost je u čestom sukobu sa našim poslovnim i drugim aktivnostima), možemo očekivati da će naš sajt posećivati proaktivne osobe u potrazi za informacijama, kao i osobe koje su se prijavile da prate ovaj blog. Jedna od učesnica je priznala da je bila zaboravila na svoje učešće u ovoj akciji, što nam ukazuje na činjenicu da se dugoročan efekat bilo koje akcije (a i ove) može postići samo uz često ponavljanje poruka i podsećanje na temu, što je istaknuto u knjizi „Nudge“ Talera i Sanstina.

Zahvaljujemo se svima koji su popunili upitnik i pomogli nam da razumemo način na koji se održive navike usvajaju na našem području. Takođe se zahvaljujemo onima koji su podelili sa nama svoje ideje o tome kako da poboljšamo ovaj projekat i akciju Izdrži i održi! u budućnosti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s