Reciklaža

Photo courtesy of: DoSomething.org

Pod pojmom reciklaža podrazumeva se proces prerade već upotrebljenog materijala da bi se ponovo koristio u iste ili slične svrhe. Poznata izreka na engleskom „Reduce, Reuse, Recycle“ odnosno „Smanji, Ponovo upotrebi, Recikliraj“ sugeriše logičan redosled kojim se treba služiti u procesu smanjivanja ekološkog otiska. Naime, prvo treba pokušati da se smanji količina proizvedenog otpada, zatim da nešto što je bilo namenjeno za smeće se ponovo upotrebi i da mu se nađe alternativna svrha, a na kraju ako se ispostavi da to ne može ponovo da se upotrebi, da se odloži za reciklažu.

U Srbiji je sistem reciklaže još uvek nedovoljno razvijen, ali uz malo truda i dobre volje, moguće je reciklirati veliku količinu otpada iz domaćinstva. Ukoliko vas interesuje ova tema u malo širem smislu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu je danas otvorena izložba fotografija Dragana Kujundžića i Samira Delalića pod nazivom „Gradski rudari“ koja predstavlja život i rad sakupljača sekundarnih sirovina. Izložba će trajati do 30. aprila.

Photo Courtesy of: Ecycler.com

Šta sve može da se reciklira?
Papir i karton:
Papir uključuje i sveske, ispisane listove papira, novine, časopise, reklamne poruke, papir za kopiranje u boji, koverte, račune, priznanice itd. Takođe se mogu reciklirati kartonske kutije, braon karton, braon karton za uvijanje, braon kartonske kese, sav karton kupljenih proizvoda, kartonska ambalaža za pića (mleko, jogurt, sokove…) itd.
* Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika:
Plastika podrazumeva plastične boce od pića, deterdženata, gajbice, zatvarače, plastične folije…
* Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl.

Staklo:
Mogu da se recikliraju sve staklene boce i staklena ambalaža za hranu, ali ne i staklene sijalice, ogledala, prozorska stakla, keramiku i porcelan (oni ne spadaju u ambalažu)
* Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal:
Možete reciklirati limenke od pića, konzerve od hrane, pakovanja od dezodoransa, sprejeve, kutije, ramove od starih bicikala, aluminijumske folije, poslužavnike, poklopce od aluminijuma itd.
* Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

Električni i elektronski otpad:
Možete reciklirati: elektronske i električne aparate, IT opremu, monitore, kućišta, tastature, štampače, skenere, miševe, zvučnike, slušalice, fluorescentne cevi i sijalice, klima uređaje, frižidere i ostale rashladne uredjaje, televizijske i radio prijemnike, opremu za telekomunikacije, velike i male aparate za domaćinstvo, igračke, oprema za rekreaciju i sport, automate (bankarske, za tople i hladne napitke..), instrumente za praćenje i nadzor, oprema široke potrošnje za razonodu, playstation, tetrisi i sl., platne bankarske i SIM kartice, CD-ove i ostale nosače zvuka i slike, kao i proizvode namenjene za proizvodnju, prenos (kablovi, užad, provodnici) i merenje struje i elektromagnenih polja.

Kreativno rešenje za ponovno upotrebu materijala možete pogledati ovde:

SAVETI ZA RECIKLAŽU:
* Reciklirajte papir – Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća!
* Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode!
* Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere, tako ćete doprineti da završe na reciklaži umesto na deponiji smeća!
* Upotrebljavajte jedan proizvod više puta!
* Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h!
* Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!
* 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta!
* 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata!
* Ako ste roditelj malog deteta, pređite na platnene pelene!

Više informacija možete naći na sledećim stranama: Srpsko udruženje za reciklažu, Eko Forum, Sekopak, Recan, BiS Reciklažni centar , Denipet, Fond Ecotopia.

Ukoliko živite u Beogradu, materijale za reciklažu možete ostaviti u nekim od reciklažnih ostrva, ili potražite više informacija na vebsajtu vaše lokalne gradske čistoće.

Photo Courtesy of: GradskaCistoca

[Informacije preuzete sa sledećih strana: Sekopak, Ecotopia.rs, EkoForum].

Sutra 25 godina od nesreće u Černobilju

Photo by Robert Knoth

KIJEV, 25. aprila 2011. (Beta) – Ukrajina sutra obeležava 25 godina od eksplozije u nuklearnoj centrali u Černobilju, najveće mirnodopske nuklearne katastrofe na svetu. Povodom te godišnjice, u svim pravoslavnim hramovima Ukrajine, Rusije i Belorusije sutra će biti služen pomen žrtvama te nesreće. U Minsku, glavnom gradu Belorusije, biće održan skup opozicije koji se kao i prethodnih godina održava na godišnjicu nesreće u Černobilju, dok će gradjani Litvanije u Vilnjusu održati proteste zbog izgradnje dve nuklearke.

Reaktor 4 nuklearne elektrane u Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. godine kontaminirajući dobar deo Evrope, pre svega Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju. Prema Naučnom komitetu UN o efektima nuklearne radijacije (UNSCEAR), 31 osoba, spasioci i vatrogasci, direktno je umrla od posledica radijacije u Černobilju, neposredno posle nesreće, i još 19 drugih koji su umrli do 2006. iz, kako se navodi, „različitih razloga“.

Prema podacima UN iz 2005. godine, 4.000 ljudi je umrlo od posledica radijacije izazvane tom nesrećom. Ukrajinske vlasti ocenjuju da je ukupno oko pet miliona ljudi – Ukrajinaca, Belorusa i Rusa – pogodjeno ovom nesrećom. Veliki broj njih i dalje živi na kontaminiranom području, a lekari smatraju da milioni ljudi još pate od zdravstvenih problema izazvanih ovom katastrofom.

Organizacija Grinpis navodi da će izmedju 100.000 i 400.000 ljudi u tri bivše sovjetske republike umreti od posledica radioaktivne kontaminacije (od malignih obolenja, poremećaja imunog sistema, srčanih bolesti). Jedina nesporna posledica ove katastrofe je veliki porast raka tiroidne žlezde. Prema poslednjem izveštaju UNSCEAR-a u februaru, zabeleženo je 6.000 tih slučajeva, od čega 15 smrtnih.

Nakon nesreće reaktor 4 je prekriven, ali su se ubrzo pojavile pukotine. Godine 2007. francuske kompanije Bujk (Bouygues) i Vinsi (Vinci) formirale su konzorcijum kako bi se izgradio novi nepropusni sarkofag. Novi betonski omotač, u obliku ogromnog čeličnog luka visine 108 metara i težine 20.000 tona, biće posebno sastavljen i zatim postavljen na postojeći sarkofag. Radovi su počeli krajem 2010. a trebalo bi da budu završeni 2015. godine.

Medjutim, na medjunarodnoj donatorskoj konferenciji 19. aprila nije uspelo da se prikupi dovoljno novca za trajnije obezbedjenje nuklearke pošto je umesto 740 miliona evra, prikupljeno 550 miliona evra. Poslednji reaktor u Černobilju zatvoren je 2000. godine.

Preuzeto od novinske agencije Beta.

Supernatural festival i Sajam održivog razvoja

Posetile smo AIESEC-ov „Sajam održivog razvoja“ na platou ispred T.C. Ušća gde smo ukrašavale platnene cegere i posle toga nastavile do Supernatural Festivala koji se ove godine održavao u Botaničkoj bašti. Više fotografija možete pogledati na sajtu: www.flickr.com/photos/odrzivirazvoj

Upoznali smo Nauma koji je na rolerima došao do Botaničke bašte...

... i Aleksandra koji je došao biciklom!

„Zeleni“ mikrokrediti

Koncept mikrokreditiranja postao je popularan zahvaljujući profesoru ekonomije iz Bangladeša, Muhamedu Junusu, koji je kroz veoma povoljne kredite (često i bez kamate) u malim iznosima ponudio izlaz iz siromaštva ljudima kojima je bilo potrebno samo malo sredstava da bi započeli biznis ili unapredili svoj rad. Od tih kredita, krojačice su kupovale šivaće mašine za koje do tada nisu imale dovoljno para, a sa mašinom su podizale produktivnost svoje delatnosti na mnogo viši nivo. Zanatlije su ulagale u kvalitetnije mašine i alat koji im je omogućavao da budu uspešniji u svom poslu, i tako dalje… brojni su primeri.

Muhamed Junus

Sedamdesetih godina, kada je Junus uvodio mikrofinansije, komercijalne banke su vodile politiku odbijanja davanja kredita siromašnim klijentima, s jedne strane iz straha da oni neće biti u stanju da uzete kredite i otplate, a s druge strane zato što nemaju garanciju u vidu depozita. Međutim, dobro iskustvo Junusa i drugih koji su prihvatili njegovu ideju je pokazalo nešto sasvim suprotno predrasudama: pokazalo se da su siromašni mnogo ažurniji u vraćanju pozajmljenog novca!

Junus je 1976. godine osnovao „Grameen“ banku (što na jeziku Bangladeša znači „selo“ ili „zajednica“) da bi ponudio siromašnima male kredite koji su njima bili neophodni za njihove preduzetničke delatnosti i time je postao poznat kao „bankar siromašnih“. U Bangladešu su uglavnom muškarci bili ti koji odlučuju o novcu u domaćinstvu, međutim Junus je znao da je statistički dokazano da žene u siromaštvu češće ulažu zarađene pare u decu i porodicu nego muškarci, tako da je njemu bio cilj da što više žena privuče da učestvuju u mikrofinansijama. Danas su najbrojniji korisnici mikrozajmova u njegovoj banci zapravo i žene, a stopa vraćanja kredita je skoro 100 odsto.

Koncept mikrofinansiranja se proširio i sada se u većini zemalja u razvoju uspešno koristi kao alatka za smanjenje siromaštva, pošto se pokazao kao jedan od najboljih i najefikasnijih načina smanjivanja siromaštva. Mikrokreditiranje nije bez mana i vremenom je dolazilo i do zloupotreba, međutim ocenjeno je da je ova inovativna ideja zaista doprinela smanjenju globalnog siromaštva, zbog čega je Junus i bio nagrađen Nobelovom nagradom za mir 2006. godine.

Kako su se mikrofinansije razvijale?
Danas mikrofinansije podrazumevaju jedan širok koncept: od mikrozajmova, preko mikroštednje i sve do mikroosiguranja – razvio se nov bankarski sistem vođen vizijom i misijom, umesto samo profitom. Mikrofinansije su danas prisutne u Evropi, Africi, Latinskoj Americi, čak i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ti krediti takođe više nisu ni toliko mali i u nekim zemljama mogu iznositi i po nekoliko hiljada evra, bez obzira na to što su počeli kao mikro zajmovi od po svega 50 ili 100 evra.

Inovacije i tehnologije su dovele do toga da se mikrofinansijama danas bave nevladine organizacije, nebankarske mikrofinansijske institucije, lokalne banke, pa čak i međunarodne komercijalne banke. Danas svako od nas može biti bankar siromašnih! Organizacija „Kiva“ omogućila je internacionalizaciju mikrofinansija preko svog sajta, kao posrednik za davanje mikrokredita, tako da bilo ko iz sveta može da pozajmi novac bilo kome u svetu, koristeći onlajn portal Kiva.org. Dakle, svako može da se uloguje na njihov sajt i pronađe osobu koja traži mikrozajam i da pročita nešto malo o toj osobi, čime se bavi, koja suma novca mu treba i za šta će je upotrebiti. Možete izabrati da li hoćete da pozajmite novac muškarcu ili ženi, pojedincu ili grupi, ili nekome iz određene zemlje. Takođe možete da ulažete u specifičnu delatnost (poljoprivreda, umetnost, obrazovanje itd.) i u predviđenom roku će vam pozajmljeni novac biti vraćen od strane siromašnog preduzetnika.

„Kiva“ od skoro nudi i ZELENE MIKROKREDITE, dakle zajmove koje će siromašni koristiti za ulaganje u zelene biznise i zelene tehnologije. Kao primer, siromašni u Keniji koji žive u ruralnim predelima nemaju pristup struji i gasu. Ugalj ili kerozin se često koriste za proizvodnju energije, ali su oni skupi i jako zagađuju okolinu. Organizacija KADET u Keniji počela je da nudi zajmove za kupovinu tzv. sunčane kutije koja u sebi ima solarni panel, dve sijalice i kablove za mobilne telefone i druge elektronske uređaje. Sunčana kutija nudi mogućnost snabdevanja strujom koristeći solarnu energiju i time pomaže siromašnim preduzetnicima. Posetite sajt www.kiva.org/green da saznate više o ZELENIM MIKROKREDITIMA.

Da li to postoji i kod nas?
U oktobru prošle godine, Muhamed Junus je došao u Srbiju u okviru Turneje socijalnog preduzetništva i još više privukao pažnju medija i Vlade o mikrokreditiranju i o mogućnostima smanjenja siromaštva. Odgovarajući skeptičnoj publici na pitanje da li ima mesta za mikrofinansije u Srbiji, Junus je odgovorio: „A ako vam neko kaže da to neće biti izvodivo u Srbiji? Svi imaju probleme. Hoćete da poredite svoje probleme sa problemima Bangladeša? Mi smo u tome šampioni“. Podstaknuti ovom posetom, srpska Vlada je najavila predlog dva zakona, o zadrugarstvu i socijalnoj zaštiti, koji bi obezbedili dodatnih pet milijardi dinara siromašnima koji imaju ideju i hoće da rade, a u svrhu ublažavanja siromaštva u našoj zemlji.

Ukoliko želite da saznate više o mikrofinansijama, pročitajte vest o poseti Muhamed Junus-a Beogradu ili posetite neke od sledećih vebsajtova: Fond za mikro razvoj, Microfinance Centre for CEE & NIS, MicroFinS – DBS, Žene za žene, ACCIÓN International, Microfinance Gateway, Microfinance Information Exchange, Consultative Group to Assist the Poor.

Srećan Dan planete Zemlje!

Dan planete Zemlje obeležava se danas širom sveta i u Srbiji i tako se želi skrenuti pažnja javnosti na opštu ekološku krizu i druge opasnosti koje prete životu na Zemlji.

Taj dan je ustanovljen 1970. godine, a cilj je pomoć čoveku da ponovo uspostavi kontakt s prirodom, odnosno da ukaže na zagađivanje vazduha i vode, radioaktivno zračenje, iscrpljivanje nenadoknadivih energenata i drugo.

U Srbiji se ovaj dan obeležava nizom različitih akcija i manifestacija. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić pozvao je juče građane Srbije da ne bacaju đubre oko sebe, da očiste svoju okolinu i da 4. juna učestvuju u akciji „Velikog spremanja Srbije“.

Pre 41 godinu u Americi je pokrenuta akcija o životnoj sredini pod nazivom „Dan Zemlje“ i za taj dan je izabran 22. april. Akcija je stekla veliki publicitet i „Dan Zemlje“ je ustanovljen prvo u toj zemlji, a zatim od 1992. u celom svetu.
[Izvor: Beta – Eco Srbija – Dan Planete Zemlje]

„Eko jaja“ – ekološko farbanje jaja

Photo courtesy of: Thebigappleonthecheap

Za farbanje jaja postoje mnogi načini, ali zar nije najlepši ekološki način koji nam nudi mogućnost da budemo prijatelji prirode, a i da pustimo mašti na volju? Ako se slažete sa tim, ovde ćemo postaviti jedan dodatni IZAZOV, u duhu predstojećih praznika – zaboravite sve one hemijske boje, jer na ekološki prihvatljiv način možete dobiti jaja u svim bojama!

Crvena
Narendajte 2-3 korena cvekle i prokuvajte ih u litar vode. Ostavite da se kuvaju na laganoj vatri najmanje 30 minuta. Umesto cvekle, možete koristite i seckanu brusnicu. Ako želite crvenkasto-smeđu nijansu, kuvajte ljuske crvenog luka desetak minuta, a zatim dodajte kašiku sirćeta (ono fiksira boju, pa ga nikako nemojte zaboraviti) i stavite jaja da se skuvaju.

Žuta
U 250 ml vode stavite kašičicu šafrana, pričekajte da zavri, pa ostavite 30ak minuta da kuva na laganoj vatri. Na kraju dodajte malo sirćeta. Pošto je pravi šafran dosta skup, alternativno se za žutu boju mogu koristiti kurkuma, listovi kruške ili kamilica. U tom slučaju kurkumu/listove kruške/kamilicu kuvajte u pola litre vode. Još jedna opcija : ljuske oraha kuvajte petnaestak minuta pre nego što dodate jaja. Ukoliko želite intenzivniju boju, dodajte koru narandže.

Smeđa jaja
Klasična boja koju smo svi već negde susreli. U litar vode prokuvajte ljuske luka (količina zavisi od željenog intenziteta). Ne zaboravite sirće. Jaja u boji ostavite barem pola sata.

Zelena jaja
Za zelena jaja najbolji je sveži spanać. Grubo ga naseckajte i izlupajte, pa prokuvajte kao i prethodne sastojke. Lepa zelena boja može se dobiti i od listova mate čaja, kao i od praziluka ili koprive.

Narandžasta jaja
Izrendajte šargarepu (5-6 komada), pa je prelijte s malo vode i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Zatim prokuvajte u 250 ml vode i dobićete lepu prirodnu narandžastu boju.

Plava jaja
Naseckajte i izlupajte listove crvenog kupusa. Zatim ih prokuvajte u pola litra vode i ostavite na laganoj vatri najmanje 30 minuta. Dodajte sirće i jaja.

Ljubičasta jaja
Ljubičasta boja može se dobiti iz sušenih borovnica koje je potrebno prokuvati u 250 ml vode (što više borovnica to će boja biti intenzivnija). Možete koristite i lavandu. Takođe, struk ljubičica biće dovoljan za ljubičastu boju jaja. U vrelu vodu dodajte malo cvetova ljubičica, kuvajte petnaestak minuta i zatim dodajte jaja.

Ukrasi na jajima
Ako ne želite da obojite celo jaje, prethodno limunovim sokom po ljuski nacrtajte željene ukrase. Ostavite jaja da se osuše, pa ih uronite u boju. Ukrase možete dobiti i korišćenjem vunenog konca, tkanine i gumenih traka.

Preuzeto sa sajta http://metro-portal.hr

Naravno, možete i pre kuvanja uraditi zanimljive stvari. Na primer, iskoristite razno cveće, biljke ili šta god vam još padne na pamet. Čvrsto ih „prilepite“ uz živa jaja (ali ne lepkom- to nije ekološki, već npr.koncem), ubacimo u najlon čarapu i onda ih kuvamo u nekoj od odabranih boja.
Postupak za ukrašavanje možete videti i na ovom linku.

Budite maštoviti i ekološki svesni! I naravno – uživajte u tome!

Štedimo energiju!

Kako možete svakodnevno da štedite energiju?

Photo courtesy of: Savewaveenergy

– Redovno isključujte svetla koja vam nisu potrebna!
Osvetljenje može činiti do 15 % ukupno potrošene el.energije u domaćinstvu.
– zamenite standardne sijalice štedljivim!
Koriste oko 70% manje energije, a traju bar 4 puta duže. Inače, ako reciklirate samo jednu aluminijumsku limenku, to može obezbediti dovoljno energije za 140 sati rada štedljive sijalice. Naravno, najviše ipak koristite prirodno svetlo.
– Bojler uključujte noću i nemojte temperaturu držati na maksimalnom nivou (45°C je sasvim dovoljno)
Oko 16% el.energije ode na toplu vodu.
– Mašine za veš i sudove uključujte noću (kada je struja jeftinija) i nikako kada su poluprazne!
– Izbegavajte „stand by“ – u tom modu uređaji mogu potrošiti i do 60% el.energije koju troše kada ih koristite.
– Koristite „sleep“ (tajmer) opciju, ukoliko često spavate uz TV ili muziku
– Poklapajte posude u kojima kuvate! Time štedite i do 30% Takođe, posude sa ravnim dnom mnogo brže se zagreju, tako da izbegavajte one koje imaju ulubljeno dno.
– Ne zaboravljajte da izvadite iz utičnica sve aparate koje ne koristite (punjače, fen, laptop, mikser, toster itd.)
– Pažljivo koristite klima-uređaje! Ukoliko ih smanjite zimi ili povećate leti samo za jedan stepen, možete uštedeti oko 15% energije. Ako nije nepodnošljivo hladno ili toplo, bolje prilagodite garderobu.
– Nemojte predugo držati vrata frižidera otvorenim, ali pazite i na to kako raspoređujete namirnice u frižideru – potrudite se da hladan vazduh može nesmetano da struji. Hrana koju stavljate u frižider ili zamrzivač neka se potpuno ohladi, otapajte hranu prirodno i drži na pravoj temperature. Ako je moguće ne stavljaj štednjak i frižider/zamrzivač jedan do drugog.