Inovacije za održivi razvoj

Danas u svetu možemo videti dosta primera tehnoloških i drugih inovacija koje nam pomažu u našim svakodnevnim životima. Voleli bismo da istaknemo tri video klipa gde ove inovacije pomažu siromašnim osobama, pogotovo onima koji zbog nivoa ekonomskog razvoja ili klimatskih promena svakodnevno se suočavaju sa problemima kojima ove inovacije pružaju odgovor.

Ovaj video vam stiže iz Lime, glavnog grada zemlje Peru, koja ima veliki problem nedostatka vode. Iako je nivo vlage u vazduhu jako visok, veoma retka pada kiša u ovom gradu. Iz tog razloga, osmišljen je bilbord koji skuplja vlagu iz vazduha i pretvara je u pitku vodu za građane koji žive u njenog blizini (uglavnom siromašni ljudi).

Sledeći video koji vam prikazujemo je kompilacija iskustava u kojima aplikacije za tablet računare mogu pomoći na vrlo jedinstven način. U Africi se koristi aplikacija za zdravstvenu edukaciju siromašnih osoba u ruralnim područjima, na severu Kanade se koristi za „zapisivanje“ drevnih jezika kako se ne bi zaboravili, u Americi osobe sa prostetičnim nogama koriste aplikacije kako bi olakšali svoj svakodnevni život.

I za kraj vam pokazujemo primer jednostavne inovacije koja zahteva minimalnu promenu u konceptualizaciji transporta vode kako bi se omogućio transport veće količine vode sa mnogo manje zdravstvenih posledica. Ova poslednja inovacija se koristi u Indiji i u Africi.

Podelite sa nama vaše inovativne ideje ili primere inovacija u okviru održivog razvoja koje su vas inspirisale!

Rezultati akcije „Izdrži i održi!“ 2013. godine

Od 22-28. aprila 2013. godine organizovana je po drugi put akcija Izdrži i održi! uz podršku Centra za ekološku politiku i održivi razvoj Fakulteta političkih nauka pri Univerzitetu u Beogradu. Za ovu akciju se prijavilo 115 osoba, od kojih je 60 uspešno završilo akciju i učestvovalo svih sedam dana. Prijavljeni učesnici su uglavnom bili iz Srbije: 64 osoba (56%) iz Beograda, a ostatak iz drugih gradova Srbije (Inđija, Kragujevac, Lazarevac, Leskovac, Niš, Novi Sad, Pirot, Subotica, Sombor, Čačak, itd). Imali smo tri učesnika iz Crne Gore i tri učesnika koji borave van teritorije bivše Jugoslavije.

Prijavljeni učesnici su u proseku imali 29 godina, dok je najmlađi učesnik imao 14 a najstariji 61. U okviru procesa prijave, tražili smo od učesnika da nam odgovore na par pitanja: na prvo pitanje, „Ocenite vaš trenutni nivo znanja o održivom razvoju“ prosečan odgovor je bio 67% (na skali koja je mogla ići do 100%). Na pitanje „U kojoj meri smatrate da primenjujete održive navike“, prosečna vrednost je bila vrlo slična (68%). Na pitanje „Koliko vam je stalo do toga da se ponašate održivo“, odgovor je bio 95%, što ukazuje na znatnu razliku između želje da se ponašaju održivo i način na koji trenutno primenjuju održive navike. Na poslednje pitanje „Da li ste spremni da promenite neke navike i usvojite nove održive navike“, odgovor je bio takođe jako visok, sa prosečnom ocenom od 96%. Moglo bi se reći da je prosečan učesnik ove akcije bio jako zainteresovan za proaktivno učešće, a da je dosta njih već primenjivalo neke održive navike uz želju da to promene i eksperimentišu novim ponašanjima.TemaNajviseZanima

Na početku akcije smo tražili od učesnika da nam ukažu na temu koja ih najviše zanima, od kojih je ubedljivo najpopularnija tema bila Priroda (25%), zatim Energija (14%), Hrana (13%), Otpad (12%), Voda (10%), Prevoz (6%) i Potrošnja (6%), dok je 14% izjavilo da još uvek ne znaju. U nastavku slede rezultati njihovog učešća, kao i ocene same akcije. Ukoliko želite da saznate više o njihovim utiscima, možete ih pročitati u delu „Reči učesnika“ na ovoj veb stranici.

U cilju praćenja ekološkog učinka naših učesnika, tražili smo da popunjavaju tzv. ekodnevnike, odnosno upitnike koji su svakog dana akcije bili isti. Upitnik koji smo koristili ove godine je znatno drugačiji od upitnika koji smo koristili 2011. godine, uzimajući u obzir sugestije naših učesnika da je bio isuviše detaljan i zahtevao puno vremena za popunjavanje. Takođe smo pri analizi rezultata prvobitne akcije ustanovili da bi trebalo pojednostaviti upitnik. Rezultati prikazani u nastavku su odgovori svih učesnika koji su popunjavali ekodnevnike; iako smo napomenuli da je nešto preko polovine „aktivno“ učestvovalo (popunilo ekodnevnike svakog dana akcije), u nastavku se nalaze rezultati svih učesnika (osam osoba je popunilo samo jedan ekodnevnik, osam osoba je popunilo dva ekodnevnika, devetoro je popunilo tri, petoro je popunilo četiri ekodnevnika, i samo jedna osoba je stala na pet ekodnevnika).

Pitanja1do7

Ovaj grafikon prikazuje u kojoj meri su se učesnici prihvatili svojih dnevnih izazova (organizovano od prvog do sedmog dana, i prikazano uz odgovarajuću temu dana). Generalni trend je povećanje angažovanja vremenom, i to delimično u skladu sa temom dana. Na primer, iako je „hrana“ bila tema drugog dana, sa znatno povišenim učešćem, na pitanje „Da li ste danas jeli lokalnu ili sezonsku hranu“, može se primetiti veliki skok poslednjeg dana akcije, čija je tema bila „priroda“. Taj porast se može uočiti i u okviru pitanja „Da li ste danas smanjili količinu proizvedenog otpada“, koje pokazuje umeren porast u toku nedelje, ali visok skok poslednjeg dana akcije.

Veliki porast se može uočiti i u okviru teme „energija“, koja ne samo da je imala poboljšano učešće na sam dan kada se obrađivala ta tema, već se može takođe uočiti da je taj trend nastavljen i sledećeg dana. Može se reći da je najuspešnija tema bila „prevoz“, imajući u vidu visok skok u broju osoba koje se prihvatilo dnevnog izazova da pešače ili koriste umesto prevoza ili automobila.

Pitanja8do11

Što se tiče reakcije učesnika na akciju Izdrži i održi! većina ukazuje da su zadovoljni organizacijom akcije, iako je došlo do blažeg pada pri kraju nedelje. Na pitanje da li su naučili nešto novo u vezi sa održivim razvojem i navikama, došlo je do pada drugog dana akcije (tema „hrana“), ali je zatim ta vrednost porasla ponovo. Kao odgovor na izjavu „Sutra ću usvojiti još održivih navika“ može se uočiti blaži pad sredinom nedelje, ali se generalno umanjuje spremnost za usvajanje dodatnih navika vremenom (što može značiti da učesnici smatraju da su usvojili dovoljno novih navika, ili da realno ne veruju da će nastaviti da usvajaju dodatne navike). Konačno, kao odgovor na izjavu „Danas mi je bilo lako da se ponašam održivo“, najlakša tema je bila vezana za „prevoz“ a najteža za „hranu“.

Još jedno veliko „HVALA“ svima koji su se zainteresovali za ovu akciju, a posebno onima koji su aktivno učestvovali sa nama i pratili ovu akciju ne samo onlajn već i kroz svoje svakodnevne aktivnosti. Za kraj vam ostavljamo izdvojene reči učesnika svakog dana akcije:

Svima u mom okruženju sam ja postala anegdota kada sam spakovala sav otpad od užine u torbu… a meni super :D – Milica S., prvog dana akcije

U gradu od oko 100.000 stanovnika, kasirka u supermarketu u centru grada, nakon što je odustala od pakovanja proizvoda u plastične kese, izjavljuje “A da, uvek zaboravim da vas dvoje uvek imate platnene torbe”, a mi se mislimo “kamo sreće da dođe vreme kad nećemo biti tako upadljivi po tome” to jest kada će to biti uobičajeno. – Milana Lj., drugog dana akcije

Ljudi ne shvataju bitnost kontrolisane potrošnje vode i količine vode koje se svaki dan rasipaju. Zbog dostupnosti vode u našoj zemlji ljudi ne shvataju koliko je bitno ograničiti njenu potrošnju. U cilju podizanja svesti predlažem da vodovod jednom nedeljno isključuje vodu na pola dana kako bi ljudima pokazali kolika je bitnost vode kao osnovnog resursa neophodnog za život. – Ana S. trećeg dana akcije

Uhvatila sam sebe da mi je punjač za telefon bio danima u utičnici, tako da sam to konačno korigovala. – Miljana C. četvrtog dana akcije

Baletanke na noge, naočare na glavi, bočica vode u ruci i pravac – fax! Sunce je pržilo, ali ja sam – štedela! Nabacila sam boju i ponosim se ! :D – Biljana B. petog dana akcije

Na kafi sa drugaricom dok smo ćaskale pomenula sam joj celu ovu akciju. Shvatila sam da je njena mama, iaoko inače manje obrazovana od nas, dosta dobro upućena u načine za zaštitu životne sredine. Između ostalog naučila je moju drugaricu da pije 2l vode dnevno iz staklene flaše umesto iz plastične. Takođe, oni su jedna od retkih porodica ( za koje ja znam ) da recikliraju otpad.  Jako mi je drago da se broj ljudi koji vode racuna o planeti povećava :) – Katarina M. šestog dana akcije

Danas sam izašao iz betonske džungle i dan proveo na salašu kod kuma. Salaš se nalazi na obali obližnjeg jezera, sa terasom sa koje se vide šumarci i vodena površina i molom koji su oni sami napravili sa kojeg može da se peca i uživa u izlascima i zalascima Sunca i onome što nam svima s vremena na vreme treba – tišini. – Nenad L. sedmog dana akcije

Poslednji prodavac leda

Na 6.310m nadmorske visine, Baltazar Ushca provodi svoje dane sakupljajući led na planini Chimborazo, čija nadmorska visina i pozicija blizu ekvatora je čini mestom koje je najbliže suncu.  U ovom prelepom dokumentarnom filmu, saznajemo o Baltazarovom životu i o pokušaju jednog čoveka da sačuva tradiciju svojih predaka u svetu koji se konstantno menja. Ovaj kratak film je na španskom sa titlovima na engleskom, međutim vizuelno je vrlo atraktivan, s toga vam ga ipak toplo preporučujemo. Ako vas film podseća na situaciju iz naših krajeva, možete podeliti vašu priču ili iskustvo u komentarima.

Saveti za zdravu ishranu

Naišli smo na ovaj zanimljiv članak i poželeli da ga podelimo sa vama:

PUNJENJE: Kako od nezdrave napraviti zdravu kuhinju?

Piše Maja Petrović, Vitki Gurman

Znam, mrzite me još od “bacanja” zbog prazne kuhinje i imate upalu mišića od košarke :) Bar je pitanje kuhinjskog alata rešeno od tada – a sada prelazimo i na hranu!

Svi dobri košarkaši mogu da se odmore uz malo dosadne birokratije. Pravićemo liste za nabavku kojih bi se trebalo striktno držati, bez lutanja ka puter kiflama i voćnim jogurtima.

Naoružajte se većim papirom i olovkom, prolazite stavku po stavku i ako se pomenuta stavka uklapa u vaše trenutne izbore ili volite pomenute namirnice – upišite šta bi moglo da se kupi.

Birokratija

PRVA LISTA

Prva lista bi trebalo da bude upotrebljiva za većinu, dok su u drugi listu odvojene one namirnice koje ja ne kupujem ili kupujem jako retko (kao i većina onih koji čitaju ovaj blog). Kako je ipak najvažnije jesti neprerađenu hranu – koju god da ste odabrali – ovde su pomenute sve grupe namirnica. Vi već sami znate da li nešto od toga želite i ne želite da jedete, pa ćete lako upisati više jednog, a manje drugog ili evenutalno nešto izostaviti sa liste.

Izvori proteina

  • Jaja – ako možete kupujte organska jaja. Druga dobra opcija je da poznajete osobu na pijaci koja prodaje jaja kokošaka koje borave napolju, pa iako nije organsko bolje kupujte takva jaja. U krajnjem slučaju ostaju i samoposluge.
  • Meso – idealno je ako imate proverene dobavljače. Ako ne, osuđeni ste na velike mesare. Raspitajte se kojim danom dobijaju sveže meso. Savetujem kupovinu u komadu jer možete da sami sečete i filetirate. Nikada ne kupujte unapred spremljeno i začinjeno meso jer je to meso kome ubrzo prolazi rok. Za dodatne opcije, na Bajlonijevoj pijaci ima mesara koje prodaju konjsko meso i meso manguljice. Cena konjskog ramsteka je ista kao cena junećeg buta, a ni cene mesa od manguljice nisu visoke u poređenju sa svinjsim mesom iz mesara. U mlečnim halama ima i piletine.
  • Iznutrice – ubacite na listu pod uslovom da ih podnosite. Vitamini topivi u mastima (A i D) su uglavnom u iznutricama, a umesto jedenja spanaća za gvožđe – bolje opcije su jetre. Što je životinja prirodnije gajena ova hrana je bolja. Ako se brinete oko upozorenja vezanih za to da “jetra čisti toksine pa je opasna za jelo” preskočite.
  • Suhomesnato – suvo meso, kobasice, čvarci i slanina – sve što je i dalje “meso bez aditiva” samo u osušenoj formi može da bude OK. Obratite pažnju pri kupovini, posebno ako kupujete u supermarketu ili mesari – ima ovakvih proizvoda sa 3 konzervansa i onih sa jednim. Ima pečenica sa aditivima i veštačkim ukusima “dimljenog” – ima i prirodnih. Bez obzora što je sve u jednom komadu i na izgled se ne pitate šta su natrpali unutra – ipak ima veštačkih i ima prirodnijih proizvoda. Ili znate proizvođača ili čitate sastav. Ovo posebno važi ako volite kobasice. I naravno, umereno konzumiranje.
  • Riba
    • Sveža riba – dok se ne dokaže suprotno, skuša u našim ribarnicama je pecana a ne gajena. Izuzetno bogata Omega-3 masnim kiselinama i nije skupa. Dajte joj primat u odnosu na gajene pastrmke pošto su u sličnom cenovnom rangu.  Oslić je totalno bezukusan i nemam ideju da li je gajen (ne bi trebalo) ali ova riba uopšte nije masna. U tom smislu, čak i da je pecana je nikakav izvor Omega-3 ali je dobar izvor proteina. Ko voli nek izvoli!
    • Dimljeni losos – idealno za one koji još uvek prave sendviče. Kupujem “Premia” dimljenog lososa, manje košta od drugih identičnih proizvoda i piše da je riba pecana.
    • Konzervisana riba – jeste brz način da se kompletira obrok, ali je kvalitet konzerviranih riba uglavnom očajan.  Ipak, za domaće paštete, za dane kada nismo stigli da kuvamo ili žurimo vredi imati ovo u frižideru. Tunjevine i sardine u “biljnom ulju” koje je najčešće sojino ne kupujem nikada. Ne kupujem ni “Rio Mare” jer se više isplati da kupim svežu tunu i konzerva bi bila lošiji izbor. Ja ću preporučiti dve konzervisane ribe koje kupujem, ali po istoj logici možda postoji još neki sličan proizvod koji nisam uočila:
      • Sardina  ”Mardešić” Light. Na sajtu proizvođača stoji da je sardina pecana u Jadranskom moru, skuvana na pari i konzervisana u vodi bez konzervanasa i aditiva.
      • Tuna “Premia” u maslinovom ulju ili neka tuna u vodi (prvoj zameram samo to što ne piše da li je maslinovo ulje hladno ceđeno, a verovatno da nije).

namirnice

Povrće

Pravimo se da krompir nikada nije ni bio povrće, već samo skrobna namirnica:

  • Zeleno lisnato povrće
    • Zelena salata, blitva i zelje – već sam pisala ali ponoviću: kad god kupite ove zeleniše odmah ih operite, osušite i ubacite u frižider u poklopljenim posudama. Tako vas neće mrzeti da pravite nekoliko salata na dan, niti će vas mrzeti da koristite blitvu za doručak da bi je spremili s jajima.
    • Spanać – koji ne – nema puno gvožđa ali je kao i svi zeleniši zdrav.
  • Kupusarke
    • Zeleni i crveni kupus – koji je najbolje izrendati odmah po kupovini (isti sistem kao za zeleniše, sem ako ne spadate u one koje ne mrzi da seckaju pre svakog obroka).
    • Kelj – sprema se lako i brzo, veoma je ukusan i uopšte mi nije jasno zašto puno ljudi nema naviku da ga jede.
    • Karfiol – rendan karfiol umesto pirinča. Savršen za pire i mafine od povrća.
    • Brokoli –  za čorbe, priloge a za optimiste – može i svež u salatu ili smoothie. Jedno od najzdravijih povrća koje postoje. Za samo par minuta je skuvan na pari u mrežici. To što je skuvan na pari ne znači da se neće obradovati kockici maslaca dok je još topao :)
  • Korenasto povrće – oni na strogom Low Carb režimu – stoj. Ostali napred. Forsirajte ovo povrće sveže.
    • Cvekla – može da se peče u rerni kao krompir, a može da se ubaci i živa u smoothie i smoothie dobije prelepu boju.
    • Celer – ne mogu da odlučim da li je bolji u čorbi, kao pire (sam i sa karfiolom) ili ipak kao grickalica uz televizor i knjige. Posebno zeleni delovi celera.
    • Šargarepa – još jedna dobra grickalica uz TV i knjige ali i odličan dodatak smoothijima.
  • Omiljene salate
    • Paradajz i krastavac – još da se stigne do dela o siru i ulju pa da pričamo o “Šopskoj salati” sa zadovoljstvom. Ko ima sreće praviće je sa domaćim paradajzom koji ima miris i ukus. Nekada ga jedem kao jabuke.
    • Paprike – u svim bojama. Sveže i pečene. Seckane na štapiće za one koji i dalje imaju problem da zaborave grickalice.
    • Plavi patlidžan – pečen u rerni, za  salate i namaze ili debelo sečen i grilovan, kada može da posluži umesto parčeta hleba za sendviče.
  • Tikvica – za salate rezana na listiće, za smootije da bi imali manje šećera, za musake, za lazanje… Nikada nisam bez tikvica. Neverovatno mi je da ima ljudi koji tikvice još uvek samo pohuju:(

Voće

  • Pazite na šećer – voće ga ima puno!
    • Jabuke, mandarine, kruške (i kad stignu breskve, kajsije, šljive) su dobar izbor zbog velike količine vlakana.
    • Brusnice, ribizle, maline, dunje, kupine, dinje, kajsije, grejpfrut, mandarina i narandža imaju najmanje šećera (i to odprilike ovim redom).
    • Više šećera ima u kiviju, breskvama, jabukama, kruškama, višnjama – a najviše u ananasu, trešnji, grožđu, dok su apsolutni šećerni šampion banane.
    • Sada znate koje da koristite više a na koje da pripazite ako vam to nešto znači pred leto :)
  • Antioksidansi i ukus
    • Bobičasto voće. Uvek treba imati maline ili višnje u frizu. Potrebne su male količine da se od bezukusnog Ella sira napravi dobar proteinski šejk ili Cheesecake ili da se poboljša ukus smoothija.
  • Masno voće:
    • Avokado – pošto nije jeftin vodite računa o tome kakav kupujete. Kora treba da bude meka ali kada se avokado protrese smenka ne sme da “zvecka” unutra. Zveckanje znači da je prezreo. Ako predstavlja veliku stavku ili nema da se kupi – nebitno! I onako sadrži mononezasićene masne kiseline kojima je najbogatije maslinovo ulje. Maslinovo ima 74% mononezasićenih, avokado oko 67% – tako da vas baš briga ako niste kupili avokado ili vam se ne dopada.
    • Kokos – svež kokos je super gruckalica i jako ukusan. Pošto ga nalazim u “Roda Marketu” u komšiluku, nemam pojma gde još može da se kupi. On uopšte nije skup, tako da ga obavezno probajte. Ovde je i savet kako slaba žena može lako da razbije kokos. Većina masnih kiselina u kokosu su zasićene i iseckan kokos se upravo zato ne kvari brzo – ne morate sve odmah da pojedete :)

Orašasti plodovi i semenke

  • Orašasti plodovi – bademi i orasi – nepečeni i naravno ako ne postoji neka osetljivost na ove orašaste plodove.
  • Smenke – što više to bolje! Lan, nepečeni suncokret, bundeva, susam. Znamo već da lan mora da se samelje ali da onda mora i da se adekvatno čuva.
  • Ostalo sa više UH – lešnici, kikiriki, pistaći, brazilski orah
    • Sve ovo je dobra grickalica za užinu, a takođe služi i za pravljenje LCHF brašna i kvalietnog i brzog doručka u blenderu

Mlečni proizvodi

Biramo punomasne i od dobrog proizvođača – dosta smo kljukali sa ogoljenim, niskomasnim prerađevinama bez ukusa.

  • Sirevi
    • Domaći sirevi od nepasterizovanog mleka (ima ih u mlečnim halama na pijacama i oni su stvarno super-ukusni, posebno oni malo stariji i manje slani)
    • Ella sir – koji služi za proteinski napitak nakon treninga, a objasnih i zašto je (samo tada) bitno da proizvod bude bez masti
    • Kačkavalji – proverite sastav i nemojte ni u kom slučaju da uzmete biljni kačkavalj! Jedina stvar po koju ulazim u “Matijević” su kačkavalji firme “Lazar” iz Blaca, pošto sam obišla farmu i znam kako rade. Ponekad uspem da nabavim domaći ali retko.
      • Biljni kačkavalj je zapravo hidrogenizovana biljna mast (margarin, trans mast) i po svaku cenu ga treba izbegavati!
  • Jogurt – naravno punomasni. Moji omiljeni su “Granice” iz Mladenovca i “Bello Organic”, mada dohvatim i ostalo na čemu piše 2.8 ili 3.2% mm
  • Pavlaka – u S.O.S. marketima mogu da se nađu pavlake proizvođača iz Loznice sa 30% mm. Ovo je dobra mazalica za one koji jedu hleb ili bezglutenski hleb i imaju naviku da doručkuju sendviče. Pošto su kupovni majonezi i namazi krš namirnice – bar ima dobre pavlake.
    • Još nisam oprostila “Imleku” što je napravio organsku pavlaku sa samo 15% masti.

Masti i ulja

  • Maslac – kamo te lepe sreće da može da se nađe organski maslac. Na žalost teško je da nađemo i neizbeljeni. Znam da neizbeljeni i NEorganski maslac ima “Supermarket Autetik” a proizvodi se u Mokrinu. Sve ovo ostalo što se prodaje mi je bukvalno na isti kalup.
  • Mast – ili ono što smo svi najnormalnije koristili od pamtiveka pa dok nismo dobili kompanije koje proizvode ulja. Neka bude domaća.
  • Kokosovo ulje – savršeno stabilna zasićena masnoća, koja sadrži masne kiseline koje daju brzu energiju (srednji lanci). Ne kuvam na njemu -jedem ga kašikom :)
  • Maslinovo ulje – uvek i jedino hladno ceđeno, na kome naravno može da se kuva
  • Susamovo ulje – ovo je jedino polinezasićeno ulje koje za koje dajem pare samo zato što obožavam ukus. Koristim ga jako umereno i maksimalno izbegavam da kuvam na njemu. Ovo bi važilo i za sva ostala nestabilna polinezasićena ulja.

Začini i dodaci

  • Stevija – biljka koja je slađa od šećera i nikada vas neće ugojiti
  • Biljni začini – samo ću napisati bez čega ja ne mogu u kuhinji a sama upotreba neka ostane za recepte:  peršun, vlašac, mirođija, list celera, mleveni lorber, bosiljak, žalfija, francuski peršun, ruzmarin, tmijan (ako mi ponestane može i majčina dušica).
  • Drugi začini – kineski začini, kari, đumbir u prahu, korijander, čili, šafran, beli biber. I jedno rezervno pakovanje belog bibera da ne dobijem napad tuge ako mi ponestane dok kuvam :)
  • Čajevi – ne samo da treba imati dobar izbor čajeva u kući zbog toplog i ukusnog apitka, već čajevi u kombinaciji sa Stevijom služe da se napravi “sirup za sokove bez šećera”. Kliknite OVDE za ideju i skinite se sa kupovnih sokova uz domaći Sugar Free Ice Tea!
  • Kafa – ja bez kafe ne mogu niti pokušavam da je se otarasim. Zato nikada ne pijem prerađevine – one “3 in 1″, “2 in 1″ i bilo šta slično ne smatram kafom već bućkurišem. Obična i najobičnija turska kafa je moja omiljena, a vi proverite sastav svoje omiljene kafe ako pijete nes, instant ili espreso – mislim da nema ništa dodato ali me ovo nikada nije interesovalo.
  • Kakao – teško da ćete naći kakao koji nije obezmašćen, ali bar koristite to a ne Neskvikove i slične prerađevine (a i to je valjda bilo bačeno?).
    • U slučaju da su deca navikla da piju nešto poput Neskvika, izmešajte prah šećer, rendanu crnu čokoladu i kakao i ubacite u orginalno pakovanje da ih prevarite. Pogledajte sastav Naskvika (i sličnih proizvoda) pa ćete videti čemu ovaj savet. Ako već moraju da piju takve stvari onda bolje običan šećer, nego “šećer+aditivi”.
  • Sušene pečurke – uvek mogu da se potope u vodu i od nečeg običnog napravi ekzotičnije i zanimmljivije jelo: šitake, crne kineske pečurkecrna truba, lisičarke…

Gledanje kroz prste

  • Dižon senf – ne znam šta sadrži i ne želim da znam. Ne koristim ga svaki dan ali neka jela ne mogu da zamislim bez njega. Ovo je jedini proizvod kome nikada nisam pogledala sastav :)
  • Paradajz sokovi na foru Tomatina – nekad zimi nema paradajze koji mogu da blendujem sama. Ponekad ima da se kupi nešto što jako liči na domaći i nema dodat šećer, ali ponekad (izuzetno retko) desi se da kupim i ovakav proizvod – uz čitanje sastava. Nemam napade “jedu mi se krempite” ali imam napad “jedu mi se ćufte sa pireom od karfiola”.
  • Prirodni tamari sos – soja je “ne” ali je ovo za određene specijalitete nephodno. Ipak, niko ne pravi svaki dan Sushi ili terijaki tunu. Koristim ga isključivo za ovakve recepte i nije mi svakodnevni začin.
  • Ubacite ovde neki svoj proizvod – naravno – jedini uslov je da ne sadrži veštačke masti, veštačke zaslađivače, MSG i više od dva “normalnija” aditiva (konzervans, boja i sl.)

namirnice 1

DRUGA LISTA

Za one kojima Low Carb ili LCHF nije odabrana opcija (i za povremenu/umerenu upotrebu za one kojima jeste):

Žitarice

Kad kažem žitarice onda i mislim na žitarice, ne na zamene za žitarice

  • Brašno od proklijalih žitarica – ovo bi bilo nešto prilično OK, što nikada nisam probala. Evo linka da znate da postoji i obavezno javite detalje ako neko ovo isproba.
  • Bezglutenska brašna – kukuruzno, pirinčano (ima i integralno pirinčano da se kupi), heljdino – bezglutenski hleb se ne mesi
  • Integralni pirinač – em nema gluten, em ima niži glikemijski indeks od ostalih žitarica
  • Tonus hleb – zato što je uvek proklijala žitarica bolja od neproklijale. Ovo je jedini hleb iz samoposluge koji se desi da nabavim kada sam ponekad raspoložena za neke žitarice. Uglavnom završi isečen u trougliće sa maslacem, dimljenim lososom i svežim peršunom uz činijicu crnih neslanih maslina – bogovski doručak :)
  • Beskvasni hleb – koji možete i sami da napravite
  • Ovsene pahuljice i ovsene mekinje
  • Bezglutenska testenina ili malo gora opcija – integralna testenina

Ostale skrobne namirnice

  • Krompir – krompir sa puterom i sirom za doručak – što da ne – počastite se ako ste se već odrekli sendviča od nekog hleba s aditivima, majonezom i salamom :) Za ručak ili večeru – ipak ne hvala!
  • Mahunarke – leblebija, sočivo, sitan pasulj – brže se kuvaju, lakše se vare, a leblebija nema neku skandaloznu količinu skroba, pa vredi navaliti na nju više nego na hleb i kukuruz
  • Grašak i boranija – ovo svi vole (bar tako mislim). Skuvajte na pari u onoj mrežici ponekad pa dodajte u saltu – ne mora uvek da se jede u formi čorbe
  • Smrznute mešavine povrća poput “Zlatne” i “Balkanske”. Veoma praktično i brzo, ali uvek ima i puno šargarepe i kukuruza pa zbog toga niej upalo u kategoriju “povće” već u “skrob”

Slatkiši

  • Suvo voće – suvo grožđe, sveže urme, suve kajsije, suve šljive – kao i svaki slatkiš ne treba preterivati
  • Crna čokolada – Lindt 85% kakaa je jedina bez sojinog lecitina koja može da se kupi kod nas
  • Med – ne, nije dobro početi dan skokom insulina koji će izazvati kašičica meda na prazan stomak, ali ako ga baš želite – uzmite ga – i prste dalje od njega u večernjim satima :)

KVALITET NAMIRNICA

Ako ste iz svake kategorije zapisali ono što najviše volite na papir, imate ozbiljnu šoping-listu pred sobom. Sada vam ostaje samo da nabavite ono što vam treba za naredne dane.

To što ćete planirati obroke nikako ne znači da patite od psihičkog poremećaja zvanog “ortoreksija“, već da ste se opametili pa ne želite više da ulećete izbezumljeni od gladi u prvu prodavnicu po Snikers ili čips.

Ova lista će dovesti do toga da imate nešto najpribližnije “potpuno prirodnim zalihama”, gde naravno ovaj termin koristim svesna poteškoća i problema vezanih za kvalitet namirnica.

Ko ima sreće i može to sebi da priušti, ićiće na pijace organske hrane ili će nabavljati sa sela. Ostali će jednostavno napraviti najoptimalniji izbor u skladu sa mogućnostima.

Sve dodatne želje vezane za kvalitet uvek limitira:

  • dostupnost dobavljača
  • raspoloživost budžeta

Dalje od toga niko od nas ne može da ide a da pri tome ne pravi sebi probleme i dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Negde već mora da se podvuče crta.

namirnice

Nadam se da je sada snalaženje malo lakše? Jer ostaje da sa vama podelim još jednu malu tajnu :)

Pomenula sam neke industrijske proizvode za koje smatram da “mogu da prođu” ili da su čak jakodobri. Biće mi drago ako i vi pomenete u komentarima svoje predloge – ali bez linkova ka sajtovima proizvođača i trgovina.

Preuzeto sa sajta: http://www.vitkigurman.com/2013/05/09/3-kako-od-nezdrave-napraviti-zdravu-kuhinju/

Gde spavaju deca sveta?

WCS_front1_1739101iEngleski fotograf Džejms Molison (James Mollison) je u svojoj knjizi Where Children Sleep objavio seriju prelepih i nezaboravnih portreta dece iz raznih zemalja sveta (Brazil, Kenija, Nepal, SAD, itd.) zajedno sa fotografijama njihovih spavaćih soba, odnosno noćnih prebivališta, jer kao što možete videti – njihove spavaće sobe nisu uvek nalik na ono što klasično viđamo i smatramo spavaćim sobama. Podelićemo sa vama neke od tih fotografija, pa bismo voleli da čujemo od vas kako ste reagovali na ove fotografije. Da li su vas fotografije iznenadile na neki način? Da li vidite efekat socijalne i ekonomske nejednakosti kroz njih? Da li su vas na neki način inspirisale?

Nantio, 15 godina, Lisamis, na severu Kenije

Kenya1 Kenya2

Nantio, je članica „Rendille“ plemena na severu Kenije. Ima dva brata i dve sestre. Živi u „kući“ koja je nalik na šator, napravljena od kravlje kože i plastike, u kome ima jako malo prostora i nema puno mesta za stajanje. U sredini njene kuće loži se vatra oko koje njena porodica spava. Njene dnevne obaveze su da čuva koze, seče drva i donosi vodu. Njen nivo obrazovanja je dosta nizak; par godina je išla u lokalnu školu ali je posle odlučila da ne nastavi sa školom. Ona bi volela da se uda za „moran-a“ (ratnika), ali pre toga će proći kroz ceremoniju ženskog obrezivanja. Trenutno ima dečka, a prihvatljivo je za „Rendille“ žene da imaju par momaka pre nego što se udaju.

Dong, 9 godina, Provincija Junan u Kini

Yunnan1 Yunnan2

Dong deli svoju spavaću sobu sa svojim sestrama i roditeljima. Njegova porodica poseduje nešto zemlje na kome gaje pirinač i šećernu trsku. Dong ima besplatno državno obrazovanje, ali njegova porodica mora da mu kupi školsku uniformu i plaća školarinu. Kada poraste, želi da bude policajac kako bi „hvatao lopove“.

Alex, 9 godina, Rio de Žaneiro, Brazil

Rio1 Rio2

Alex ne ide u školu, već prosi na ulici svakog dana. Dodatno zarađuje krađom, uglavnom starijih osoba ili krade od onih koji čekaju na semafor u svojim kolima. Zavisnik je udisanja lepka (jeftin način da se drogira) i uglavnom spava napolju na napuštenim klupama ili foteljama. Povremeno posećuje svoju porodicu i ruča sa njima.

Anoniman, 9 godina, Liberija u Zapadnoj Africi

Liberia1 Liberia2

Ovaj dečko (koji je namerno anoniman da bi mu se zaštitio identitet) je bio dete vojnik u toku rata u Liberiji. Počeo je da radi kao dete vojnik jer mu je bilo isuviše teško da odoli hrani i novcu koji su mu bili ponuđeni. Danas se obrazuje u posebnoj školi za ex-vojnike. Ima tri brata i oni su siročad. Kad poraste, voleo bi da bude nastavnik.

Jasmine, 4, država Kentaki u Sjedinjenim Američkim Državama

USA1USA2

Jasmine, koja voli da je zovu “Jazzy”,  živi sa roditeljima i tri brata. Njena spavaća soba je puna kruna koje je osvojila u takmičenjima lepote. Učestvuje u tim takmičenjima svakog vikenda (što košta oko hiljadu dolara po događaju) i kad poraste, želi da bude zvezda rok muzike.

Netu, 9 godina, Katmandu, Nepal

Nepal1 Nepal2

Netu je poslata da živi sa svojom tetkom u Nepalu iz rodne Indije zato što njena porodica nije imala dovoljno novca da izdrži celu porodicu. Njena tetka nije u nešto boljem finansijskom stanju, te Netu mora da prosi na ulici kako bi imale dovoljno hrane da prežive. Retko imaju dovoljno novca i uglavnom preživljava od milosrđa turista. Živi u baraci napravljenoj od plastike koja je veličine četiri puta šest metara, a koju deli sa još jedanaest osoba.

Roathy, 8 godina, Pnom Pen u Kambodži

Cambodia Cambodia2

Roathy živi sa svojom porodicom na deponiji. Oni korist sve što nađu tamo da bi preživeli, a krevet mu je napravljen od starih guma. Preko pet hiljada ljudi žive i rade na ovoj deponiji, a ujedno plaćaju i kiriju da bi tu živeli. Sve što nađu od stakla, aluminijuma i drugih materijala skupljaju i preprodaju firmi koja se bavi reciklažom.

Douha, 10 godina, Hebron u Izraelu

Israel1 Israel2

Douha živi u izbegličkom kampu u Palestini jer joj se brat Mohammed samoubio bombom koja je ubila 23 Izraelaca. Vlada Izraela je uništila kuću njene porodice kao kaznu. Na zidu njene spavaće sobe ona drži poster sa likom svog brata.

Lamine, 12 godina, Senegal

Senegal1 Senegal2

Lamine živi u Senegalu i studira u Koranic školi za dečake. Deli sobu sa još par dečaka. Svakog jutra u šest sati, dečaci počinju da rade na školskoj farmi, gde ih uče kako da kopaju, sade kukuruz i oru zemlju uz pomoć magaraca. Uveče uče iz Korana, dok u slobodno vreme, Lamine voli da igra fudbal sa svojim drugovima.

Anoniman dečak, Italija

Italy1

Ovaj dečko je zajedno sa svojom porodicom došao u Italiju iz Rumunije. Kartu su kupili prosenjem, a kad su stigli do Rima, napravili su kamp na privatnom posedu odakle ih je policija isterala. Nemaju lične karte ni bilo kakva dokumenta, te im je nemoguće da dobiju formalno zaposlenje. Njegovi roditelji peru prozore automobila na semaforima kako bi zaradili novac. Niko u njegovoj porodici se nije školovao, a spavaju na ovom dušeku u poljani na obodu glavnog grada Italije.

Evropski grad uvozi smeće

Da li ste znali da je grad Oslo u Norveškoj postao uvoznik smeća? Za jedan evropski grad ovo je prosto nezamisliva pojava. Annie Leonard nam je u Priči o stvarima govorila kako razvijen svet proizvodi tolike tone smeća da je počeo da izvozi taj materijal u nerazvijene zemlje – kako je onda moguće da jedan grad u razvijenoj zemlji postane uvoznik smeća?

Brian Cliff Olguin za "The New York Times"

Brian Cliff Olguin za „The New York Times“

Odgovor na to pitanje je dosta jednostavan: Oslo je grad u kome se dosta reciklira a većina građana je osvešćena na temu ekologije, što znači da građani proizvode manje đubreta zbog reciklaže i generalno proizvode manje đubreta jer vode računa o svojoj okolini. Međutim, Oslo je takođe tehnološki napredan grad koji je našao način da konvertuje otpad u energiju koja se danas koristi za grejanje polovine grada i većina škola. Upotrebljiv otpad dolazi iz domaćinstava i industrije, a čak se i toksično smeće može konvertovati u korisnu energiju.

Zanimljivo je da grad više nema dovoljno đubreta da nastavi sa proizvodnjom energije, te su počeli da uvoze smeće iz komšiluka: iz Engleske, iz Irske, pa čak delimično i iz Švedske. Prednost Norveške jeste što ima pristup moru, te fabrika koja konvertuje smeće u energiju se nalazi na obali i na obodu grada i ovo olakšava pomorni uvoz smeća u tu zemlju. U intervjuu za Njujork Tajms, čovek koji vodi agenciju za konverziju otpada u energiju, Pal Mikkelsen, naveo je da bi on voleo da počne da uvozi smeće čak i iz Sjedinjenih Američkih Država.

Došlo je vreme kada smo počeli da razmišljamo o otpadu kao o nečemu korisnom, i ta vrsta razmišljanja će nam pomoći u usporavanju trenda globalnog zagrevanja, kao i u privikavanju na buduće efekte koje će to zagrevanje imati. Norveška nam nudi primer razvijene zemlje koja razmišlja na „alternativni“ način o otpadu kao o resursu, ali zanimljivo je da druge vrste otpada (čak i organski otpadni materijal ljudskog porekla) se takođe može upotrebiti kao energetski resurs.

U mnogim nerazvijenim zemljama, organski otpad ljudskog porekla (fekalne materije, da budemo precizniji) se koristi kao izvor energije. Pročitajte više o pristupu koji primenjuje Oslo u ovom članku koji je objavio New York Times, a predlažemo vam i veoma zanimljiv govor o pristupu nerazvijenih zemalja koji ne samo da prikazuje interesantan primer re-upotrebe fekalnih materija, već ukazuje i na globalno širu problematiku vezanu za sanitarne uslove za koju smatramo da će vam biti jako interesantna. Nadamo se da će vam se dopasti ovaj govor koji opet povezuje socijalne i ekološke teme na vrlo zanimljiv način. Uživajte gledajući i čitajući!