Svetski dan voda

Članak preuzet sa veb stranice EkoSpark, Edukativna internet prezentacija znanja iz oblasti Ekologije povodom Svetskog dana voda, 22. marta 2015. godine. Pogledajte i kratak film The Revolutionary Optimists posle članka da vidite šta rade deca u Indiji kako bi poboljšali kvalitet pitke vode u svom kraju

VODA U SVETU I KOD NAS – ZABRINJAVAJUĆE ČINJENICE

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litra dnevno. Voda ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice, od porodice do civilizacije.

Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom.

Tara

Organizacija Ujedinjenih Nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski Dan Voda, sa namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova.

SloveniaPoseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda, zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadne voda iz seoskih naselja. Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujući ih. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige i loše strategije vezane za rešavanjeproblema sa otpadom. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom. Uređenih deponija u Srbiji je za sada malo!

SRBIJA NEMA DOVOLJNO VODE ZA PIĆE

Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

Šta možemo i moramo da učinimo sa vodom?

Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađeg doba, da uče da vole prirodu, da budu osetljiva na pitanja zaštite čovekove sredine, jer će upravo ona u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

# # #

Pogledajte kratak film „The Revolutionary Optimists“ o deci koja upotrebljavaju tehnologiju da zabeleže probleme životne sredine u svojoj okolini, od Indije do Sjedinjenih američkih država. U Indiji se deca bave mapiranjem izvora pitke vode, zabeležavajući informacije o stanju izvora / česme, boji i kvalitetu vode i njene GPS lokacije.

Poslednji prodavac leda

Na 6.310m nadmorske visine, Baltazar Ushca provodi svoje dane sakupljajući led na planini Chimborazo, čija nadmorska visina i pozicija blizu ekvatora je čini mestom koje je najbliže suncu.  U ovom prelepom dokumentarnom filmu, saznajemo o Baltazarovom životu i o pokušaju jednog čoveka da sačuva tradiciju svojih predaka u svetu koji se konstantno menja. Ovaj kratak film je na španskom sa titlovima na engleskom, međutim vizuelno je vrlo atraktivan, s toga vam ga ipak toplo preporučujemo. Ako vas film podseća na situaciju iz naših krajeva, možete podeliti vašu priču ili iskustvo u komentarima.

Predavanje „Voda za gradove“ 29. maja u 19h


Institut Cervantes Vas poziva da prisustvujete sutrašnjem predavanju „Voda za gradove“ sa početkom u 19 časova u zgradi Instituta u Beogradu (Čika Ljubina, 19 – Salón de actos).

Predavanje vodi Karlos Himenes Renhifo (Carlos Jiménez Renjifo), španski predstavnik u Regionalnom informativnom centru za Zapadnu Evropu i Ujedinjene Nacije iz Brisela (UNRIC). U razvijenim zemljama otpadne vode se tretiraju u odgovarajućim postrojenjima pre nego što stignu do reka, jezera, mora ili močvara. Međutim, procenjuje se da se u zemljama u razvoju čak 90% ovih voda direktno ispušta bez prečišćavanja. Usled ovog problema svake godine više ljudi umire od bolesti povezanih sa zagađenom vodom, nego od bilo kog oblika nasilja, ukjlučujući i ratove.

Izvor: http://belgrado.cervantes.es/

Tema dana – VODA

Photo courtesy of: Live Earth

* Zatvorite česmu kada vam voda koja teče (a to je i do 6 litara po minutu!) nije neophodna – tokom pranja zuba, kose, brijanja itd.
* Smanjite vreme tuširanja: dakle, ubacite sat u kupatilo, izmerite koliko se inače tuširate, a onda bar za jedan minut skratite to vreme! Tuš izbaci oko 20 litara vode po minutu.
* Pijte vodu što više, u odnosu na druga pića. Nije samo zdravije, već je za proizvodnju obične vode potrebno mnogo manje vode i energije nego za bilo koje drugo piće.
* Ukoliko morate da čekate da krene npr.topla ili hladna voda, nemojte je samo pustiti da ode – imajte pri ruci neku flašu/lavor/posudu – skupite tu vodu, možete je kasnije iskoristiti za zalivanje cveća, pranje kola, za WC šolju itd.
* Možda vam se ovo neće svideti, ali – nemojte puštati vodu u WC-u baš svaki put (razmislite, možda i nije neophodno, posebno ukoliko ste samo bacili toalet papir). Vodokotlić koristi od 20, pa do 60 litara (u zavisnosti od vrste) po jednom puštanju vode!
* Koristite čašu za pranje zuba – videćete da je jedna čaša dovoljna, a ne 7 do 15 litara, koliko se u proseku potroši.
* Proverite ima li nekih oštećenja na cevima i da li voda negde curi – dodajte malo boje za kolače u vodokotlić. Ukoliko negde propušta, boja će se pojaviti u narednih 15ak minuta (naravno, ako se pojavi boja, brzo ponovo pustite vodu, jer boja za hranu može obojiti WC šolju). Ukoliko ima nekih propuštanja, popravite to što pre – vodokotlić koji curi, može potrošiti 700 litara vode na dan!
* Ukoliko nemati neki od novijih vodokotlića, koji imaju opciju za ispuštanje manje ili veće količine vode, možete ubaciti nešto teško u vodokotlić (ili npr.punu flašu vode) – tako će zapremina kotlića biti smanjena.
* Nemojte bacati svašta u WC šolju, to nije kanta za otpatke – dakle, ni lekove, hemikalije, pikavce, uloške…
* Voda za tuširanje ne mora biti vruća! Naprotiv, hladnija voda je bolja i za cirkulaciju, za kožu, kosu itd. I definitivno će vas razbuditi bolje nego kafa. Takođe, perite kosu odvojeno od tuširanja. Koristite sunđer za tuširanje.
* Potapajte sudove npr.u neku šerpu sa deterdžentom – posle će vam biti lakše da ih operete, a i manje ćete vode potrošiti.
* Držite vodu za piće u frižideru, posebno ako imate problem sa česmom (treba više vremena da krene hladna voda).
* Mašine za veš i sudove uključujte tek kad su pune.
* Koristite jednu čašu za vodu tokom dana, nema potrebe da prljate više čaša. Dobro je i da svaki član domaćinstva ima svoju čašu.
* Naručite vodu u kafiću/restoranu samo ako ćete stvarno da je popijete (i to vodu iz česme).

Koliko vode je potrebno…

Da li ste znali…

Photo courtesy of: Water Footprint

Da je za proizvodnju jednog kilograma goveđeg mesa, u proseku potrebno čak 16.000 litara vode?!
Da je za proizvodnju jedne šolje kafe potrebno 140 litara vode?
Da je za proizvodnju jedne čaše vode potrebno oko litar vode, dok je za flašu vode potrebno 3-4?
Da je za proizvodnju jedne litre mleka potrebno hiljadu litara vode?
Da je za proizvodnju jednog kilograma kukuruza potrebno čak 900 litara vode?
[Preuzeto sa sajta Water Footprint. Podaci o flaširanoj vodi preuzeti sa sajta Pacific Institute]

Kako? Zašto?

U pitanju je premeravanje „vodenog otiska“ – indikator sličan već pomenutom ekološkom otisku – koji uzima u obzir direktnu i indirektnu potrošnju vode od strane potrošača i proizvođača. Vodeni otisak se može premeriti kod osobe, zajednice, države ili jedinstvenog proizvoda. Ovaj indikator uzima u obzir celokupan proces proizvodnje. Na primer, za proizvodnju kukuruza se računa i količina vode potrebna za navodnjavanje zemljišta, dok za čašu soka od pomorandže se računa i koliko je vode potrebno za uzgajanje samog voća.

Ove cifre su naravno grube računice globalnog proseka, jer zemlje sa toplijom klimom će zahtevati relativno veću količinu vode za proizvodnju hrane, međutim zanimljivo je da razmišljamo i o tome koliko mi zapravo trošimo vode a da toga nismo ni svesni.

Ukoliko planirate da smanjite količinu vode u toku akcije Izdrži i održi! imajte ove cifre u vidu i potražite više informacija na netu ili nas kontaktirajte.

Ne zaboravite da je voda ne samo ekološko pitanje, već i socijalno! Prema podacima Ujedinjenih nacija, svaki osmi stanovnik planete (oko 884 miliona ljudi) nema pristup čistoj vodi, a još veći broj oboljeva i umire zbog nekvalitetne vode. Obavezno pogledajte i neke od ovih sajtova da saznate i o socijalnim aspektima ove teme: End Water Poverty, Water for the World, UN Water, Water.org i World Water Council.

Ako hoćete da premerite svoj vodeni otisak, pogledajte ove kalkulatore: Water Footprint Calculator, National Geographic Water Footprint Calculator , The Field Museum i Pacific Institute.


Sajtovi gde možete pronaći više informacija su: Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, www.waterfootprint.org, virtualwater.eu, www.worldwater.org, www.h2oconserve.org, www.wsourcegroup.com i www.unesco-ihe.org.