Nadamo se da ste već malo pregledali blog, ali i ako niste – izdvajamo nešto osnovno što smatramo da bi trebalo da pročitate tokom akcije.
U ovom tekstu daćemo vam linkove ka tekstovima koje smatramo korisnim i za ovogodišnju akciju. Molimo vas da ih pročitate, mogu vam biti značajni konkretno za veći doprinos akciji, ali i za bolje razumevanje nekih osnovnih ideja koje želimo da ostvarimo. Iako je većina tekstova objavljena prethodnih godina, verujemo da su i sada aktuelni i zanimljivi.
Pre svega, ponovo preporučujemo fenomenalan kratki dokumentarac „Priča o stvarima“. Film o masovnoj proizvodnji – odakle dolaze stvari koje kupujemo i šta se dešava sa njima kada ih bacimo?
Prethodni tekstovi mogu da vas dodatno inspirišu i motivišu, a obavezno pogledajte i tekstove koji su konkretnije i direktnije vezani za teme naše akcije…
Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su se prijavili da učestvuju u ovogodišnjoj akciji Izdrži i održi!Preko stotinu osoba iz cele Srbije se prijavilo za učešće, a imamo učesnike i iz obližnjih zemalja i onih koji žive u inostranstvu. Drago nam je da čujemo da uživate u akciji i da utičete na druge da i oni usvoje održive navike!
Pre nego što sa vama podelimo neke od anegdota učesnika, želimo da vas obavestimo o zanimljivoj prilici da se aktivnije informišete o ovim temama. U pitanju je međunarodna letnja škola održivosti koja se organizuje od 28. juna do 15 jula u Srbiji, a čiji rok za prijavu ističe za dva dana! Radi se o školi Youth Encounter on Sustainability, koju organizuje ACTIS iz Švajcarske više od deset godina za redom, a u kojoj učestvuju mlade osobe iz celog sveta. Ovo je jedinstvena prilika da razgovarate sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti održivog razvoja i podelite ideje sa učesnicima koji će dolaziti iz celog sveta u Srbiju. Ovakvi kursevi su se do sada organizovali u Japanu, Keniji, Švajcarskoj, Kolumbiji, itd. a zahvaljujući Inženjerima zaštite životne sredine iz Novog Sada, po treći put se organizuje i kod nas u Srbiji.
Primetili smo danas a i prethodnih nedelja i meseci da se velika količina smeća (limenke, plastika, plastične flaše, karton…) iznosi iz doma odnosno baca u iste kontejnere gde se kasnije taj otpad, naravno, transportuje na deponije. Mislili smo da se umesto tih kontejnera ili pored njih postave kontejneri za različite vrste otpada kao neki vid reciklažnog ostrva. Ako se ne bi moglo postaviti u blizini doma može i u blizini, s obzirom da je u okolini veliki broj stambenih i poslovnih objekata. Znamo da bi studenti reciklirali na ovaj način, a nadamo se da bi i stanovnici ovog dela grada takođe. – Vukašin J. i stanari studentskog doma „4. April“ prvog dana akcije
Uvek nosim platneni ceger sa sobom, u stvari od pre nekoliko godina sam pocela da sa putovanja donosim cegere kao suvenire. Posto ih koristim svaki dan, onda se svaki dan podsetim nekog lepog iskustva, a i cesto se ljudi dive i pitaju gde sam nabavila. Danas sam sa kasirkom razgovarala (po ko zna koji put!) o prednostima cegera, i ljudi u redu iza mene su se smeskali i pazljivo slusali. Jos jedna uspesna mini-promocija za moj omiljeni „modni detalj“. – Katarina T.
Skoro smo šetali po parku u gradu sa četvorogodišnjim sinom koga učimo da čuva prirodu, da je jako nekulturno bacati smeće po ulici, da trava i cveće ne vole kada ih prekriju plastičnom kesom jer tako ne mogu da iskažu svoju lepotu i brzo uvenu…elem, naše dete je sve to shvatilo veoma ozbiljno (kao sto to deca obično rade) i u trenutku naše nepažnje prišao je grupi srednjočkolaca koja je upravo zavrčavala svoj doručak iz obližnjih pekara sa rečima: „VIDI MAMA NEKULTURNI PRASIĆI“…Ja i muć smo bili u čudu, momci i devojke su otičli sa klupe (NARAVNO OSTAVIVŠI SAV LOM IZA SEBE), a naš četvorogodičnji komunalni policajac je počeo da sakuplja sve ono što su bacili i što je vetar razneo na sve strane parka i nosio u obližnje korpe… Sve ovo nam je bilo jako simpatično ali i tužno, jer u isto vreme učimo dete kako treba da se ponaša a već u sledecem trenutku prosto nismo znali šta da kažemo, jer je preterano pustiti ga da misli da on treba da počisti sav lom na koji naiđe. Eto,mi smo napravili neki kompromis i pomogli mu da sakupi ono što je naumio (jer smo ga učili da tako treba) ali smo objasnili da svako treba da sakuplja svoje i da on samo treba da pomogne… – Aleksandra A. prvog dana akcije
Danas sam sa svojom osmogodišnjom komšinicom brala koprive za čorbu pokraj obližnjeg šumarka. I više nego divan dan za boravak u prirodi, a razgovarajući sa ovom radoznalom devojčicom o neophodnom skladu između prirode i aktivnosti ljudi, tokom našeg „posla“, shvatila sam da su mlade generacije i te kako spremne da doprinesu očuvanju naše planete, zahvaljujući svojoj sposobnosti da saslušaju i prihvate savete drugih, a i zahvaljujući sposobnosti da oslušnu svet koji nas okružuje. Verujem da će naša planeta proslaviti još mnogo rođendana, ako se ovakve i slične akcije nastave, kako bi se doprlo do svesti ljudi svih starosnih doba. – Ana R. prvog dana akcije
Ja inače nikada ne uzimam kesu, i to stalno moram da naglasim kada kupujem nešto da mi ne dadnu kesu. Kao što sam danas pročitala i mnogo mi se svidelo: Bolje ceger u ruci, nego kesa na grani! 🙂 – Jelena S. drugog dana akcije
Posetila sam pijacu posle ne znam koliko vremena, i otkrila čari kupovine napolju, a ne po marketima. Jela sam dosta voća i povrća, što inače ne praktikujem i nadam se da ću ovu naviku zadržati . – Valentina C. drugog dana akcije
Trebalo je da odem do grada na lekarsku kontrolu – i otišla sam. Peške. Sa Miljakovca 🙂 – Gordana R.T. drugog dana akcije
Danas su svi bili iznenađeni time što sam celog dana uglavnom jela povrće, i svu sezonsku hranu… Bez pića, slatkiša i ostalih grickalica… 🙂 – Marija S. drugog dana akcije
Sve što sam kupila danas, proizvedeno je u Srbiji. Ranije nisam gledala na to. – Ivana J. drugog dana akcije
I za kraj – ako vam se dopala ideja da napravite saksije od recikliranih plastičnih flaša koje smo objavili na našoj veb stranici, možete pogledati ovaj video sa uputstvima:
Amazonska prašuma, takođe poznata i pod nazivom “pluća naše planete” predstavlja jedan od najvažnijih resursa čovečanstva. Oko 20 procenata kiseonika se upravo proizvede na ovom šest miliona kvadratnih kilometara širokom prostoru. Međutim, očigledno je da ne prepoznaju svi njen značaj kao i važnost očuvanja ovog predela. Tržište, povećanje stanovništva, kao i razvoj i izgradnja infrastrukture nastavljaju da ugrožavaju očuvanje prašume. Kako pritisci rastu, jasno je da cena koja će biti plaćena za ovakvo ponašanje neće biti samo gubitak bioraznolikosti već i smanjenje kvaliteta ljudskog života na planeti.
Photo courtesy of: mongabay.com
Može se slobodno reći da društvo dvostruko utiče na sigurno smanjenje Amazonske prašume – direktno i indirektno. Među najbitnijim indirektnim uticajima su svakako klimatske promene. Jedan broj studija sugeriše da su amazonske prašume veoma osetljive na klimatske promene i da prašuma može biti značajno ali i nepovratno oštećena globalnim otopljavanjem od 2-3 stepena celzijusa. S obzirom na porast temperature i smanjenje količine vode u zemljištu doći će do postepene zamene tropskih šuma savanama.
Činjenica je da direktno na nestanak prašume utiču zemlje kroz koje se ona prostire i ističe se da je na delu proces “deforistizacije”. Procenat smanjenja prašume se razlikuje od države do države zbog različitih faktora koje pokreću ovaj proces širom regiona. Tako se u Brazilu najviše krči prašuma zbog srednjih i velikih rančeva, kao i radi uzgoja soje, dok je u drugim zemljama primetno krčenje zbog rančeva manjeg obima. Uništavanje je jako prisutno i u predelima gde raste mahagoni i gde je pronađeno zlato. Ugrožena je oblast paršume u Ekvadoru koja je bogata sirovom naftom. Tako je u Pekingu grupa ekvadorskih političara potpisala ugovore sa kineskim naftnim kompanijama i potom objavila prodaju prašuma. Planirano je da se proda tri miliona hektara netaknutih predela. Ekvadorski ambasador u Kini je ovu prodaju nazvao je „win-win“ situacijom. A da li je ovo zaista situacija u kojoj obe strane dobijaju? Da li će ova prodaja i eksploatacija ovih predela uticati na kvalitet života svih nas? Da li je uopšte moralno trgovati sa “plućima naše planete”?
Zanimljivo je da je u Kolumbiji jedan od razloga krčenja prašume kokainska industrija. Za svaki proizvedeni gram kokaina se uništi četiri kvadratna metra prašume. Francisco Santos Calderón, bivši podpredsednik Kolumbije, je apelovao na potrošače kokaina klase A da budu obazriviji prema životnoj sredini jer se preko 300.000 hektara prašume svake godine uništi kako bi se uzgajala koka. Ta industrija takođe dovodi do velike nesigurnosti u zemlji, raseljavanja stanovništva, i prikazuje nam veliku povezanost između ekoloških i socijalnih tema. Što se tiče Venecuele, iako prašuma zauzima samo oko 5% njene teritorije, ne znači da su problemi sa kojima se suočava na ovim prostorima beznačajni. Zbog neadekvatne eksploatacije žive od strane rudara u Kolumbiji i Brazilu, veoma često dolazi do zagađenja izvora vode u Venecueli. Ni ostale zemlje nisu ostale van uticaja ovih negativnih trendova.
Photo by Alberto César courtesy of Greenpeace
Ono što je sigurno, jeste činjenica da se istiskuje život iz jedne od poslednjih netaknutih divljina na svetu. U medijima je 2007. godine osvanula vest da je otkriveno pleme koje do tada nije imalo nikakve kontakte sa spoljnim svetom. Brazilska kancelarija za Indijance je saopštila da se radi o plemenu Metiktire koje broji oko 80 članova i živi u nepristupačnom delu prašume, daleko od kopnenih i vodenih puteva. U vodi žive kajmani koji liče na krokodile, rečne kornjače, rečni delfini i mnoge druge vrste specifične samo za ovu oblast. Od kopnenih životinja se mogu naći jaguari, tapiri, kapidari, gušteri, majmuni veličine olovke, paukovi veličine kokosovog oraha. Tu ima i oko 2500 vrste riba i više od 1600 vrsta ptica. Prašuma je jedan od onih predela za koji se kaže da u njemu možeš provesti čitav svoj život, a da te opet nešto može iznenaditi. Mnogi delovi ovog područja još uvek nisu istraženi tako da mnoge životinjske i biljne vrste čekaju da budu otkrivene. U tome zapravo leži važnost njenog očuvanja.
Iako su neki delovi amazonske prašume zaštićeni, uključujući i Nacionalni park Amazona koji prekriva područje od gotovo 10 000 km, stručnjaci ističu da ukoliko se krčenje šume nastavi današnjim tempom, ova ogromna šuma koja obuhvata jednu trećinu ukupnog svetskog šumovitog područja preti da nestane do kraja 21. veka.
Photo courtesy of: vesti-online.com
Iako mnogi smatraju da pojedinci ne mogu ništa da urade kako bi se sprečilo dalje uništavanje Amazonske prašume, mi vam preporučujemo da preduzmete neke od sledećih koraka i na taj način aktivno doprinesete spašavanju amazonskih, ali i ostalih prašuma. Najpre redukujte potrošnju papira i drveta. Koristite papir sa visokim procentom recikliranih sastojaka, ili papir koji se ne proizvodi od drveta. To je papir napravljen od slame, poljoprivrednih otpada ili konoplja, tako da ni jedno drvo ne mora da strada kako bi se on proizveo. Takođe, smanjite potrošnju goriva koji je jedan od primarnih izazivača klimatskih promena. Umesto auta, pešačite ili se krećite biciklom. Investirajte u zajednice i organizacije koje se bave zaštitom prašuma. Podržite Rainforest Action Network, organizaciju koja je 80ih godina izdejstvovala bojkot hrane lanca „Burger King“ dok se ovaj lanac nije složio da neće uvoziti govedinu uzgajanu na predelima prašume. Takođe pratite rad kompanija i ukoliko primetite da štetno deluju po okolinu, pošaljite pismo u kome ćete izraziti svoju brigu a ukoliko vidite da se njihovo ponašanje ne menja možete i da organizujete bojkot iste.
Za kraj, budimo odgovorni jer prirodu nismo dobili u nasledstvo od naših predaka, već je uzimamo na zajam od budućih generacija.
Piše gostujući autor i učesnik ovogodišnje akcije Izdrži i održi! Kristina Ivanović
“Bogate zemlje sa severa su pomogle bankarima, velikim bankama. Ne sećam se cifre, ali je bila astronomska. Sa ulica poručuju – “Da je klima banka, već bi je spasili”. Mislim da su u pravu.”
Verovatno razmišljajući kao Alisa u zemlji čuda, odnosno nemajući plan i jasan cilj ka kome ide. Naravno, površno gledano cilj jeste bio da čoveku život bude što bolji i lakši, ali interpretacija takvog cilja, odnosno “boljeg života”, morala je biti mnogo jasnije razjašnjena. Početak uništavanja prirode izgleda kao početak napredovanja čoveka. Međutim, drastične promene ipak nisu nastale zbog toga što je čovek zapalio vatru da se zagreje ili spremi ručak. Može se reći da je u korenu problema čovekova želja za konstantnim i što bržim napretkom, ali to bi nepravedno okarakterisalo napredak kao negativnu težnju. Čini se ispravnijim reći da je problem nastao onda kada je čovek prestao da posmatra sebe kao deo prirode, a svoj napredak ostvaruje vodeći računa da priroda može da se održi i oporavi. Ipak, čovek je počeo da prirodu vidi kao “strano telo” i kao nešto što postoji samo da se iskoristi koliko god je moguće.
Već tokom Renesanse čovek je otkrio svoje stvaralačke sposobnosti u domenu nauke, umetnosti, kulture. Samim tim menjao se i svakodnevni život (pronalasci štamparske prese, baruta, kompasa itd.), a veliki uticaj izazavala je svest o postojanju “novih” kontinenata. Kao da Protagorina tvrdnja da je “čovek mera svih stvari” biva previše bukvalno (čak malo izvitopereno) shvaćena, ali uz veliki polet počinje da obuzima čovečanstvo. Širi se pokret humanizma u kome je čovek glavni akter, a sve ostalo su samo predmeti kojima on treba da rukuje. Prosvetiteljstvo je jasnije odvajalo čoveka i njegov razum od prirode, podstičući ideju da cilj nauke treba da bude uvećanje čovekove moći nad prirodom, kako bi ljudima bio olakšan svakodnevni život.
Najdrastičnije promene zapravo počinju industrijskom revolucijom, a zatim stvaranjem industrijskog društva. Do tada, čovek jednostavno tehnološki nije bio dovoljno opremljen da može da uništi Zemlju. Naravno, nije on razmišljao o tome, već o blagostanju koje je uspeo da prepozna samo kroz ekonomski rast i materijalizam.
Nakon Drugog svetskog rata, proces ponovne izgradnje Evrope vođen je idejom o ekonomskom rastu. Ipak, nezajažljiva potrošnja (konzumerizam) nije donela toliko obećavani bolji život, socijalne razlike nisu nestale i nije došlo do mira u svetu. Konzumerizam je samo uvećavao i hranio sam sebe. Zavisnost od nafte postala je očigledna pretnja industrijalizovanim društvima, a kolonijalizam je samo dobio novi oblik.
Ipak, ubrzani razvoj nauke ponudio je čoveku ogromna saznanja, među kojima i prilično precizne podatke o kritičnom stanju životne sredine. Posledice su postale više nego očigledne – nedostatak nafte, klimatske promene, teške bolesti, zagađenost vode, zemlje i vazduha. Sa druge strane, nauka je ponudila i ushićeno prihvaćeni izlaz – čovek i dalje može da zadrži kontrolu nad prirodom pomoću nuklearne energije, antibiotika i pesticida.
Savremeno društvo teško da se može dalje razvijati na isti način. Krediti devetnaestog i dvadesetog veka, negativne posledice nekontrolisane trke za bogatstvom, očigledno će morati vrlo brzo da se otplate. Jednostavno, planeta više nema dovoljno resursa koji su čoveku “potrebni”.
Dakle, kratkim pregledom istorije čovekovog shvatanja prirode očigledno je da se ono razvijalo i utemeljivalo jako dugo. Iako možda čovek toga nije svestan, on je ipak navikao da se bahato odnosi prema svojoj životnoj sredini. Upravo zbog toga što je nemarno ponašanje postalo navika, potrebno je mnogo volje da se ono trajno izmeni i da se steknu nove navike.
piše: Aleksandra Sokolović
[1] Obraćanje na samitu Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, u Kopenhagenu, decembar 2009.
Ponovo je došlo vreme da uživamo u Supernatural festivalu! Festival se organizuje pred Dan planete zemlje, u nedelju 21. aprila 2013. godine na Adi Huji u Beogradu. Ovo je sedmi put da se održava ovaj ekološki festival, koji vam toplo preporučujemo.
Ulaz će biti besplatan za posetioce koji donesu garderobu za donaciju Crvenom krstu Beograda, a oni koji nisu u mogućnosti to da urade mogu kupiti ulaznice po ceni od 400 dinara na kapijama festivala. U prilogu se nalazi satnica, a više informacija možete pronaći na veb stranici festivala: http://www.supernatural.rs/
P.S. Ne zaboravite da takođe proslavite Dan planete zemlje učešćem u našoj akciji Izdrži i održi! Rok za prijavuje nedelja, 21. april u 17h!
Ove godine organizujemo akciju u saradnji sa Centrom za ekološku politiku i održivi razvoj (CEPOR) Fakulteta političkih nauka u Beogradu kako bismo proslavili Dan planete zemlje. Ovogodišnja akcija će se organizovati od 22-28. aprila 2013. godine, a možete se prijaviti preko našeg vebsajta na sledećem linku: http://odrzivirazvoj.org/prijava/.
Zašto se prijaviti za učešće?
Ovo je prilika da naučimo nešto više o održivom razvoju i o posledicama naših svakodnevnih aktivnosti na ljude oko nas, ali i na planetu. Najlakše se uči na sopstvenom primeru (setite se kada ste se uverili da je ringla ipak bila uključena…), tako da očekujemo od svih koji se prijave da aktivno učestvujete u akciji i da se pridržavaju održivih navika – od ove nedelje, pa nadamo se i u budućnosti. Ono što budete naučili ne zadržavajte samo za sebe! Podelite savete drugima – prijateljima, roditeljima, partnerima – utičite i na njih da smanje svoj ekološki otisak. Nakon završene akcije, oni koji su aktivno učestvovali (primenjivali održive navike i popunjavali ekodnevnike) dobiće sertifikat učešća.
Ko se može prijaviti da učestvuje?
Bilo ko! Kao i Politikin Zabavnik, prihvatamo učešće svih generacija – od 7 do 107 godina. Od vas se neće tražiti predznanje iz oblasti održivog znanja ili ekologije. Jedino što treba da imate jeste dobra volja i zainteresovanost da poboljšate svoje svakodnevne navike kako bi bile u skladu sa prirodom i svetom oko vas. Ukoliko ste učestvovali u akciji koju smo organizovali 2011. godine i želite ponovo da učestvujete, nije nikakav problem! Ono što bismo tražili od vas je da nam se javite i podelite neka svoja iskustva i date nam savete kako da poboljšamo ovogodišnju akciju.
Šta ćete vi konkretno raditi?
Pročitaćete i primeniti sugestije koje vam šaljemo.
Izveštavećete nas o tome kako napredujete sa održivim akcijama (odvojite 30 min. svakog dana da popunite ekodnevnike nakon svakog dan akcije).
Podsticaćete i druge da se ponašaju održivo.
Gde se odvija akcija?
Ovo je onlajn akcija u kojoj osobe sa svih strane sveta se mogu prijaviti da primaju dnevna uputstva i „izazove“ koji će se odnositi na temu tog dana. Učesnike pozivamo da sami organizuju akcije u njihovim zajednicama, ali obzirom da nam iskustvo govori da u ovoj akciji učestvuju osobe iz celog regiona, nismo u mogućnosti da vam organizujemo nešto na jednom centralnom mestu. Koristićemo društvene mreže da podstaknemo komunikaciju između učesnika, objavljivanjem vaših iskustava (koje ćete nam slati u okviru ekodnevnika) na ovoj veb strani, kao i fotografije, video klipove, itd. koje nam budete slali na elektronsku poštu.
Šta ako želim da učestvujem na aktivniji način?
Vrlo rado prihvatamo volontere da nam pomažu u pripremi akcije! Prvi korak jeste da podstaknete što više osoba iz vaše okoline da učestvuju u akciji! Podelite informacije o projektu vašim prijateljima, porodicom, komšijama, kolegama, itd. Možete da napišete neki članak za blog, da nam pošaljete slike ili video klipove vaših iskustava, ili da nam se javite na odrzivirazvoj.rs@gmail.com sa sugestijama kako da poboljšamo projekat ili sa vašim idejama kako da organizujete neki događaj sa vašim prijateljima ili u vašoj zajednici. Ukoliko vas zanima da sami pokrenete sličnu akciju, molimo vas da nam se javite preko emajla ukoliko možemo nekako da vam pomognemo, a naravno zato što bismo voleli da znamo da je ova akcija vas inspirisala na akciju.
Da li da se prijavljujem ako nemam puno vremena ili nisam u mogućnosti da nešto organizujem?
Naravno! Od ove akcije možete učiniti to što želite! Ako samo imate 30 minuta dnevno da pročitate uputstva koja će vam stizati i popunite ekodnevnike (dnevne upitnike) to je ono što tražimo. Nadamo se da će vam dnevni izazovi ostati u razmišljanju tog dana i da ćete pokušati da primenite održive navike vezane za tu temu dana. Naravno, voleli bismo da vidimo da vas ova akcija podstakne na promenu ponašanja ili će vam dati ideje kako da utičete na druge da se i oni održivo ponašaju, ali to zavisi od vaše dobre volje i vremena.
Produkcijska kuća Skylight Pictures, koja nam kroz dokumentarne filmove daju uvid u život siromašnih ljudi Latinske Amerike, ove godine završava rad na svom novom projektu: film pod naslovom Disruption (ili Punto de Quiebre na španskom jeziku). Disruption prikazuje rad nevladine organizacije Fundación Capital, koja potpomaže poboljšanju socijalne politike Latinoameričkih zemalja i čiji projekti traže da kroz aktivno učešće siromašnih ljudi u finansijskom sistema njih osnaži i pruži im mogućnost da se oni izbore za svoja prava. U nastavku sledi prikaz tog filma u trajanju od 4 minuta.
Treba napomenuti da je prikazan i projekat Colombia LISTA (koji vodi Ana Pantelić) koji kroz tehnologiju pomaže siromašnim ljudima podizanjem njihovih kapaciteta i povećavanjem efikasnosti savremenih pristupa ublažavanju siromaštva.
Na ovom blogu dosta često govorimo o ekološkim temama, o globalizaciji i bahatom ponašanju prema prirodnim resursima koji su svakoga dana sve ređi i ređi… međutim održivi razvoj nije samo ekologija i nije samo ekonomski razvoj. Današnja tema je siromaštvo i danas ćemo se baviti socijalnim stubom održivog razvoja. U Srbiji i regionu je siromaštvo fizički prisutno i verujem da je svako od vas bio svedok uslovima u kojima žive siromašni ljudi.
U prilogu vam prikazujemo jedan vrlo zanimljiv film (traje 58min) o današnjoj temi.
Ja (Ana Pantelić) vam se javljam iz Južne amerike, gde već godinu dana radim u oblasti održivog razvoja sa fokusom na siromaštvo. U ovom kraju sveta, siromaštvo je ozbiljan problem, a rešenja ne deluju tako laka… u regionu sa najvećom stopom ekonomske nejednakosti, meni postaje sve teže i teže da prihvatim da skoro jedna trećina sveta živi u siromaštvu ($2.50 na dan) i da80% sveta živi sa prihodom od $10 na dan, dok mali broj imućnih ljudi žive u jako dobrim uslovima… a da često i ne uživaju o tim blagodetima. Da li se problemi siromaštva i nejednakosti pojavljuju zbog ekonomske krize, zbog neodržive stope razvoja ili postoji neki treći razlog… u svakoj zemlji je slika drugačija a u Srbiji nije ništa bolja.
Pozdrav svima! Prošlo je dosta vremena od kad smo vam se poslednji put obratili i sa vama podelili nove informacije, pa evo da lepo počnemo novu godinu sa zanimljivim prikazom čovekovog odnosa prema prirodi.
Organizacija ACTIS (Activating Talent in Sustainability) zajedno sa Inženjerima zaštite životne sredine iz Novog Sada organizuje po drugi put kurs pod nazivom Youth Encounter on Sustainability (YES) od 29. juna do 16. jula 2012. godine u Koštunićima i Novom Sadu.
Rok za „rane prijave“ je 10. mart, a poslednji rok za prijavu je 10. april.
Cilj ovog multidisciplinarnog i multikulturalnog kursa jeste da mladima približi temu održivog razvoja u globalnom kontekstu kroz predavanja, timski rad, izlete i diskusije. Nastava kombinuje praktičan rad sa razmenom iskustava i znanja, a organizuju se i mnoge društvene i kulturne aktivnosti. YES kurs privlači mlade, ambiciozne i talentovane studente i profesionalce iz raznih naučnih disciplina, kultura i država. Ovaj kurs se organizuje već 11 godina i do sada se održao u 10 različitih zemalja sveta (uključujući i Srbiju u julu prošle godine).
Organizator kursa, ACTIS, je zvanična „spin-off“ organizacija ETH fakulteta u Cirihu, a kurs podržava i Alijansa za globalnu održivost (Alliance for Global Sustainability – University partnership of ETH Zürich, MIT Boston, University of Tokyo and Chalmers University). Više informacija možete pronaći na sajtu YES kursa (www.actis-education.ch) ili pogledajte kratak promotivni video.
Nemojte propustiti ovu jedinstvenu šansu
da učestvujete u međunarodnoj letnjoj školi Održivog razvoja u Srbiji!
YES kursevi održivog razvoja su više puta predstavljeni na ovom sajtu zahvaljujući toplim preporukama zadovoljnih alumnista. Nažalost, cena učesća u zemljama kao što su Japan je predstavljala prepreku za mnoge mlade ljude iz našeg područja. Iz tog razloga (a i zahvaljujući ličnom iskustvu), toplo vam preporučujemo da se prijavite što pre za kurs koji se organizuje u Srbiji – učesnici iz celog sveta (Afrike, Australije, Azije, Južne Amerike, itd.) će se okupiti u Srbiji da učestvuju u ovom intenzivnom kursu o održivom razvoju. Požurite jer su prijave su već počele da pristižu!
ODRŽIVE NAVIKE ZA ODRŽIVI RAZVOJ 