Mračna strana proizvoda za ličnu negu

_74905368_beads

Preuzeto sa: BBC.com

Na tržištu možete danas naći brdo proizvoda namenjenim održavanju lične higijene – od gelova sa egzotičnim mirisima preko onih koji vam nude efekat pilinga sa sitnim česticama koje masiraju kožu. Svako može naći proizvod koji im odgovara. Međutim, retko koja osoba razmišlja o dugoročnom efektu ovih proizvoda, jer kad prijatni mirisi ispare sa kože, to je najčešće kraj priče. Ipak, postoji mračna strana određenih proizvoda za ličnu higijenu… Pre par godina su se pojavili proizvodi sa sitnim česticama (microbeads) koji nude blagi efekat pilinga i masaže kože. Zvuči primamljivo i svakako su bili popularni među potrošačima, međutim posle par godina na tržištu, isplovila je mračna strana ovih popularnih proizvoda.

U ovom video snimku (na engleskom jeziku) autorka popularnih Priča o stvarima, Ani Leonard, objašnjava zašto treba izbegavati proizvode sa mikročesticama. Kao prvo, one su toliko sitne da prolaze kroz standardne filtere u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Time pronalaze svoj put do reka i mora, a nakon toga u stomake životinja, pa konačno i do nas, kroz ishranu. Budući da su napravljeni od plastike, oni postaju toksični za žive organizme ali i za životnu sredinu. Argument za izbegavanje ovih proizvoda je višestruki, jer ne samo da utiču na životnu sredinu i na životinje u našoj okolini, ugrožavaju i ljude.

Tako sitna stvar, ali sa velikim efektom na globalnom nivou. Vodite računa o proizvodima koje kupujete i razmišljajte o mogućim posledicama vaše potrošačke korpe. Prosledite poruku dalje!

Proizvodnja hrane

Pogledajte kratki animirani film “Strašilo” (The Scarecrow) koji je za samo šest dana pregledan preko šest miliona puta. Ono nas podstiče da razmišljamo o načinu na koji se proizvodi hrana u velikom delu sveta i prikazuje sivu realnost kojoj se možemo približiti ukoliko ne vodimo računa danas o načinu na koji proizvodimo našu hranu.

Ukoliko ste zainteresovani i želite da saznate više, predlažemo vam da stupite u kontakt sa fantastičnom organizacojom WWOOF Srbija (World Wide Opportunities on Organic Farms). Možete volontirati na jednoj organskoj farmi u Srbiji, ili preko njihove mreže stupiti u kontakt sa farmama iz čitavog sveta. Time ćete uštedeti novac, upoznati nove zemlje i kulture, i ujedno saznati mnogo stvari o organskoj proizvodnji hrane.

Kreativno rešenje za upravljanje otpadom

U francuskom gradu Nantu moguće je posetiti jednu veoma neobičnu kuću. Vila Otpad u potpunosti je sagrađena od recikliranih materijala, pronađenih na deponijama, ali i kod velikih kompanija. Iza ovog koncepta stoji lajtmotiv: ohrabrivanje smanjivanja korišćenja ambalaže.

Photo courtesy of: Designblog.fr

Svako od nas proizvede oko 390kg otpada svake godine: što se ne bismo njime služili kao materijalom za gradnju kuća? To je otprilike bila ideja udruženja Tabakero koje je skupljalo otpad nekih dvadesetak dana po Nantu kako bi sagradili Vilu Otpad.

Sakupljanje otpada na gradilištu. Photo courtesy of: Construction.rs

Pokrenut u junu prošle godine u okviru Sedmice energije i biodiverziteta, ovaj projekat je imao za cilj izgradnju „prve projektovane vile u Francuskoj realizovane isključivo korišćenjem urbanog otpada“. Frederik Tabari (Frédéric Tabary), arhitekta enterijera i dizajner, i Jan Falkero (Yann Falquerho), scenograf, bili su inspirisani projektom ScrapHouse iz San Franciska. Grad Nant je odobrio Udruženju da svoj projekat realizuje na Stvaralačkom ostrvu (l’île de la Création), blizu čuvenog mamuta od 50 tona, koji defiluje svake godine ulicama grada pomoću ostrvske mašinerije. Tokom dvadeset dana u oktobru, udruženje Tabakero skupljalo je drvene, čelične i kartonske otpatke koje je grad Nant isporučivao direktno na gradilište. Umetnici su takođe obišli deponije „u potrazi za interesantnim, neuobičajenim materijalima“, a i građani Nanta zamoljeni su da donesu svoj zeleni otpad koji je ostavljan u prostoru za kompostiranje od 9m3 koji se nalazio pored gradilišta. Nakon toga, počela je izgradnja u pravom smislu te reči koja je takođe trajala nekih dvadesetak dana: konstrukcija, zidovi, ali i nameštaj, sve uz pomoć dizajnera i stručnjaka za reciklažu predmeta i materijala.

Gradnja unutrašnjih zidova od „papirnih“ cigli. Photo courtesy of: Construction.rs

Smanjivanje otpada
„Cilj projekta jeste da se pokrene javna rasprava na temu smanjivanja otpada i mobilisanje dobrovoljaca koji bi učestvovali na događaju koji bi imao veliku medijsku pokrivenost“, napominje Udruženje. Zato su brojne poznate ličnosti Francuske došle kako bi pomogle na gradilištu, ukupno je bilo oko 2,700 dobrovoljaca. Francuski glumac Bruno Solo je npr. učestvovao u aukciji za zakup noći u vili, od čega je prihod išao jednoj organizaciji. Sponzori projekta bila su brojna preduzeća, a Ademe (francuska Agencija za životno okruženje i upraljanje energijom) je takođe dao svoju podršku u toku rada stručnim savetima u oblastima okruženja, energije i održivog razvoja. Do 31. decembra (2010), bilo je moguće posetiti vilu i čak provesti noć u njoj. U januaru je ona razmontirana i potom ponovo montirana u eko-naselju Botijer-Šene (Bottière-Chénaie) kako bi koristila raznim udruženjima.

Druge vile u Parizu i Njujorku
Slogan ostaje isti: Smanjenje otpada koji ostaje iza savremenog potrošačkog sveta i pokretanje javne rasprave dok se gradi prava kuća.„Reciklaža je samo jedna karika u lancu“, procenjuje Tabari. „Ova vila je pre svega simbol prevencije stvaranja otpada, podsećanje da je potpuno beskorisno kupovati predmete koji imaju previše ambalaže.“

Photo courtesy of: Cafe Babel

Dva prijatelja planiraju da ovaj svoj koncept izvezu u druge zemlje i da prikažu Vilu Otpad u Parizu, Njujorku i Briselu. Parizu će tokom 2011. godine ugostiti ovaj projekat, ali ovog puta na njemu neće raditi dobrovoljci već zanatlije. „Oni će biti predvodnici operacije, moraće da našu način da recikliraju materijal koji bude kao otpad donesen na gradilište i da ga onda iskoriste za gradnju“, objašnjava Frederik Tabari. Takođe, budžet će biti samim tim veći – 1,7 miliona evra (za nantski projekat potrošeno je 280.000 evra).

Preuzeto sa sajta Gradjevinarstvo.rs

Volite li predmete od slonove kosti? A odakle nam oni?

U Indiji, 404 Azijska slona žive u jednom prirodnom rezervatu. Azijski slon (lat.Elephas maximus), čija je podvrsta Indijski slon, danas je druga najveća živa kopnena životinja. Procenjeno je da ih u divljini ima svega 35-50 hiljada, dok je oko 15 hiljada pripitomljeno.

Photo Courtesy of : Thepetsplace.info

Šta nama čini Azijski slon?
Značajan je za prirodu, jer menja izgled okoline dok se kreće i hrani. Čupa travu i tako prevrće zemlju i pomaže izrastanju novih biljaka. Kretanjem kroz šume krči put i obara drveće, olakšavajući prolaz drugim životinjama i čoveku. Pored toga probija put sunčevim zracima u unutrašnjost džungle. Često doprinosi razmnožavanju biljaka jer prenosi seme u svom izmetu.
On je najveća životinja koju je čovek uspeo da pripitomi. Smatra se da su prvi azijski slonovi pripitomljeni 2000 godina p. n. e. u dolini reke Ind. Od tada su radili svašta – nosili ljude kroz prašumu, izvlačili balvane drveća u šumi, služili za borbu u ratovima itd. Više ne služe toliko kao radna snaga, već kao „ekološko prevozno sredstvo“ kroz šume, posebno za turiste. Ima ih svuda u svetu – u zoološkim vrtovima. Pored toga, danas već u manjem broju, ljudi ih drže u cirkusima.

A šta mi činimo njemu?

Photo Courtesy : Bushwarriors.wordpress.com

Zbog lova, istrebljen je u mnogim krajevima Azije, posebno mužjaci sa kljovama, tako da većina današnjih azijskih slonova nema kljove. Ranije je mnogo mladunčadi hvatano u prirodi i pripitomljavano, da bi služili u ratu ili za rad.
Danas se sve manje koriste za rad, a lov je zakonom zabranjen. Glavne probleme opstanka azijskih slonova predstavlja krivolov i širenje ljudske populacije. Ljudi potiskuju slonove sa njihovih prirodnih staništa jer seku šume i grade plantaže ili naselja. Ironije je u tome što teraju pripitomljene slonove da raščišćavaju sopstvena prirodna staništa da bi ljudi koristili to zemljište.

Dakle …
Da se vratimo na ona 404 slona. Samo 4 od njih su mužjaci – i samo mužjaci imaju kljove. Ostali mužjaci kojima bi ovaj rezervat trebalo da bude dom ubijeni su zbog svojih kljova. Može li se zaustaviti potražnja slonovače?
Ujedinjene nacije zabranile su trgovinu slonovačom pre više od 20 godina. Međutim, striktnost te zabrane tokom decenija je slabila. Već dva puta od tad, status „ugroženih vrsta“ koji imaju ovi slonovi bio je spuštan na listi, kako bi zemlje ipak mogle da izvoze zalihe slonovače koje su im ostale. Svaki put kada su uklanjane prepreke da se slonovi zaštite, lovokradice su ubijale još više slonova. Nedavno, rasprodaja svih zaliha u Japanu i Kini bila je signal lovokradicama da je počela sezona slonova.
Nažalost, mnoge zemlje koje imaju slonove nemaju čak ni osnovna sredstva da zadovolje propise Ujedinjenih nacija, a kamoli fondove i podršku vlade da zaustave lovokradice ili prekinu trgovinu slonovačom na crnom tržištu.

Jasno je – legalna trgovina slonovačom vodi ilegalnom ubijanju slonova. Smanjena populacija slonova – koji su već pogođeni gubitkom staništa – neće to izdžati. Ništa manje od potpune, trajne zabrane neće spasiti slonove.

Šta možemo da uradimo?
Pridružimo se desetinama hiljada ljudi iz celog sveta koji su potpisali peticiju upućenu Evropskoj uniji. Zaštitimo preostale slonove od okrutnog ilegalnog ubijanja zarad nama nepotrebnih slonovih kosti! Suprotstavimo se daljoj međunarodnoj trgovini slonovačom! Podržimo vraćanje zabrane koja postoji, ali je više niko ne poštuje.

Ako želite, peticiju možete potpisati na ovom linku.

Mapa globalnog otpada

Mapa globalnog otpada - Let's do it world!

Naišli smo na ovu zanimljivu interaktivnu mapu otpada koja nudi mogućnost kačenja fotografija divljih deponija. Videćete da je problem otpada prisutan svuda u svetu. I vi možete okačiti fotografije na vebsajt: www.letsdoitworld.org i time ukazati na ekološke probleme u našoj okolini.