Disruptive Ideas Change the World

Osnivač projekta Održive navike za održivi razvoj, Ana Pantelić, se u januaru ove godine obratila TEDx publici govorom koji naglašava njeno iskustvo u Kolumbiji vodeći LISTA inicijativu, kroz koju njen tim koristi tehnologiju kao sredstvo za podizanje kapaciteta i pružanje treninga u ruralnim područjima Latinske Amerike. Njena organizacija, Fundación Capital, je upravo izabrana kao dobitnica nagrade 2014 Skoll Award for Social Entrepreneurship, a inicijativa LISTA je više puta nagrađivana i predstavljena na međunarodnim forumima. LISTA se od ove godine širi kroz Latinsku Ameriku u partnerstvu sa državnim organima i finansijskim institucijama.

Ana se vraća u Srbiju u maju mesecu da piše doktorat na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde će iskoristiti iskustvo iz Latinske Amerike kao studiju slučaja.

Snimak ima problem sa zvukom na početku. Trenutno radimo sa organizatorima događaja da popravimo audio problem i da prevedemo govor na srpski jezik.

Održivost održivih navika

Kada smo odlučile da ponovimo akciju Izdrži i održi! u aprilu ove godine, pomislile smo da bi bilo dobro da se javimo učesnicima prve akcije (2011. godine) i saznamo više o dugoročnim posledicama njihovog učešća u ovoj nedelji održivosti. Kontaktirali smo sve osobe koje su se prijavile da učestvuju u prvobitnoj akciji, od kojih se 15% odazvalo na naš poziv, popunivši upitnik koji smo im poslali. U nastavku možete saznati o uspešnosti kampanje Izdrži i održi! i pročitati analizu faktora uspeha, odnosno neuspeha, ovog eksperimenta u menjanju ponašanja i usvajanju održivih navika.

Ovaj tekst će se baviti analizom Održivosti Održivih Navika, a sažetak akcije Izdrži i održi! možete pročitati u okviru ove veb stranice, kao i evaluaciju rezultata akcije 2011. godine.

Aktivnost učesnika: Kako bismo ustanovili nivo aktivnosti učesnika akcije Izdrži i održi! 2011. godine, postavili smo im pitanja o njihovom trenutnom angažovanju u okviru ekoloških i sličnih tema.

Citam

TrazimInfo

Zanimljivo je videti da se većina učesnika danas bavi čitanjem članaka i knjiga o održivom razvoju i održivim navikama (nijedan učesnik nije prijavio da se uopšte ne bavi ovom aktivnošću), ali nije nešto čime se bave svakodnevno. Malo veći broj učesnika prijavljuje da traži informacije o ekološkim ili sličnim temama koje ih posebno zanimaju.

UtičemNaDrugePo pitanju uticaja na druge da se i oni ponašaju održivo, većina učesnika prijavljuje da to rade: 44% dosta često, 37% povremeno, a svega 19% to radi svakodnevno, odnosno uvek. Ovo pitanje je namerno dizajnirano da bude opšteg karaktera, imajući u vidu da „utičem na druge“ može biti pasivnog ili aktivnog karaktera (većina učesnika to radi na pasivan način, što možemo videti iz pitanja o njihovom pridruživanju postojećim organizacijama ili organizacijom sopstvenih aktivnosti). Akcijom Izdrži i održi! smo želeli da podstaknemo promene u ponašanju usvajanjem održivih navika, ali smo takođe želeli da inspirišemo druge da se i oni aktivno bave ekološkim pitanjima i da šire poruku u okviru svoje zajednice (porodične, poslovne, itd.) Možemo zaključiti da je većina učesnika zainteresovana da to radi, ali uglavnom preko pojedinačnog informisanja ili pasivnog prenošenja informacija.

Više vodim računa o svakodnevnim navikama, trudim se da otpad spremim za reciklažu, a i u firmi gde radim smo uveli kante za ambalažni otpad.

Ova akcija me je podsetila na to da razmišljam o ambalaži. Iako kada kupujem, i iz finansijskih i ekoloških razloga, uvek dobro razmislim da li mi je nešto baš neophodno, moram priznati da sam zaboravila da razmišljam o ambalaži. Od sada ću to svakako činiti.

PridruzioAkciji

     Pokrenuo akciju

Ovi rezultati se slažu sa procenama o budućem ponašanju u okviru evaluacije akcije 2011. godine kada su učesnici procenili 84% verovatnoću da će u budućnosti uticati na druge da se održivo ponašaju i isti broj da će u budućnosti potražiti informacije o ekološkim i sličnim temama koje ih zanimaju. Postojala je procena verovatnoće od svega 52% da će učesnici sami pokrenuti neku ekološku akciju (31% prijavljuje da je to zapravo i uradilo dve godine kasnije) i verovatnoća od 66% da će se pridružiti nekoj ekološkoj ili sličnoj akciji (38% je to i učinilo).

Postao sam uporniji u svim ličnim i organizacijskim ekološkim aktivnostima. Počeo sam da proizvodim zdravu hranu od starih autohtonih sorti belog kukuruza “osmaka“ i “staklarca“. Spremam se za proizvodnju šumskog sadnog materijala – hrasta lužnjaka kao najvrednije vrste drveta u Srbiji.

Češći odlazak na pijacu i kupovina neobičnog cegera koga nosim sa sobom kad god idem u kupovinu.

Rezultati ovog upitnika nam ukazuju na to da osobe koje su i pre učešća u ovoj akciji bile aktivne u okviru ekološkog pokreta, nastavljaju time da se bave, ali nismo uspeli da inspirišemo veći broj učesnika na proaktivnost kroz organizaciju sopstvenih ekoloških pokreta. Prema rečima jednog učesinka „Nove ne, samo češće praktikujem stare.“

Održive Navike: U okviru evaluacije akcije 2011. godine, zamolili smo učesnike da procene verovatnoću da će u budućnosti primeniti održive navike. Dve godine kasnije, pitali smo ih u kojoj meri zapravo primenjuju ove održive navike. Od predloženih održivih navika, najpopularnije su bile u okviru energije i prevoza: (1) gašenje svetla u prostorijama koje se nekoriste; (2) gašenje elektronskih uređaja koje nisu u upotrebi; i (3) češće pešačenje ili upotreba bicikla. Većina ispitanika 2011. godine (96%) je procenilo da će i u budućnosti gasiti svetla u prostorijama koje ne koriste, što se ispostavilo tačnim (93.8% to uvek radi, i 6.4% uglavnom). 91% učesnika 2011. godine je verovalo da će gasiti električne uređaje koje ne koriste – dve godine kasnije, 50% kaže da to uvek rade, 37.5% uglavnom i 12.5% relativno često. 2011. godine, 89% ispitanika je izjavilo svoju nameru da češće pešače ili koriste bicikl umesto da putuju kolima – danas 25% ispitanika prijavljuje da to uvek rade, 31.3% uglavnom,  25% relativno često i 18.8% ponekada.

Upitnik iz 2013. godine ukazuje na to da je procena usvajanja održivih navika u budućnosti bila dosta precizna, s tim da je gašenje svetla ostalo na prvom mestu, gašenje elektronskih uređaja van upotrebe takođe ostalo na drugom mestu, dok je spremanje obroka u kući umesto jela u restoranu zauzelo treće mesto na spisku primenjenih navika (bilo je na četvrtom mestu 2011. godine).

OdrziveNavike

Što se tiče „težih“ navika za usvajanje, svega 62% učesnika je 2011. godine napisalo da će se truditi da pozajmljuje stvari umesto da kupuje nove, 68% je reklo da će ponovo koristiti ambalažni otpad umesto da ga baci, a 70% učesnika je verovalo da će smanjiti unos mesa i mlečnih proizvoda koje imaju veliki ekološki otisak. Nakon dve godine, rezultati su se pokazali sličnim – najređe usvojena održiva navika jeste bila pozajmljivanje stvari (12.5% to nikad ne radi, 31.3% ponekad, 37.5% relativno često, 18.8% uglavnom, i niko uvek), dok je ambalažni otpad sledio po redosledu.

Zanimljivo je istaknuti da nijedan od ispitanika nije prijavio da „uvek“ smanjuje količinu vode koju koristi. To se može objasniti teorijom da u zemljama koje su bogate vodom (uglavnom sve zemlje Balkanskog poluostrva), retko se vodi računa o smanjivanju korišćenja vode jer se ona smatra neograničenim resursom. Takođe treba istaknuti da je mnogo veći broj ispitanika prijavilo da su smanjili unos mesa i mlečnih proizvoda (56.3% odgovara „uvek“), dok je ova navika bila među najtežim za usvajanje u toku akcije 2011. godine.

Opšti utisci o akciji: U okviru upitnika Održivost Održivih Navika, učesnici su ukazali na visoko zadovoljstvo akcijom i načinom na koji je ona organizovana. Većina je dosta zadovoljna dizajnom instrumenta merenja uspešnosti (ekodnevnikom) i sadržinom sajta, iako bi organizatori mogli da porade na tome da poboljšaju sajt i upitnik. Što se tiče veb stranice, niko ne prijavljuje da redovno posećuje vebsajt, dok 12.5% povremeno posećuje sajt (otprilike jedanput u šest meseci) i 18.8% uopšte ne posećuje sajt od kad se završila akcija. Polovina ispitanih kažu da kad im zatreba neka informacija, oni je potraže na sajtu.

ZadovoljniAkcijom2011

Prema rezultatima ovog upitnika, sve osobe koje su prijavljene da prate sajt (na emajl im stižu obaveštenja da je postavljen novi članak) uvek pročitaju novoobjavljen tekst. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da smo na dobrom putu što se tiče organizacije same akcije i informacija koje objavljujemo na sajtu, ali imajući u vidu da nismo u mogućnosti da češće objavljujemo članke niti da aktivnije organizujemo akcije (ova volonterska aktivnost je u čestom sukobu sa našim poslovnim i drugim aktivnostima), možemo očekivati da će naš sajt posećivati proaktivne osobe u potrazi za informacijama, kao i osobe koje su se prijavile da prate ovaj blog. Jedna od učesnica je priznala da je bila zaboravila na svoje učešće u ovoj akciji, što nam ukazuje na činjenicu da se dugoročan efekat bilo koje akcije (a i ove) može postići samo uz često ponavljanje poruka i podsećanje na temu, što je istaknuto u knjizi „Nudge“ Talera i Sanstina.

Zahvaljujemo se svima koji su popunili upitnik i pomogli nam da razumemo način na koji se održive navike usvajaju na našem području. Takođe se zahvaljujemo onima koji su podelili sa nama svoje ideje o tome kako da poboljšamo ovaj projekat i akciju Izdrži i održi! u budućnosti.

Rezultati akcije „Izdrži i održi!“ 2013. godine

Od 22-28. aprila 2013. godine organizovana je po drugi put akcija Izdrži i održi! uz podršku Centra za ekološku politiku i održivi razvoj Fakulteta političkih nauka pri Univerzitetu u Beogradu. Za ovu akciju se prijavilo 115 osoba, od kojih je 60 uspešno završilo akciju i učestvovalo svih sedam dana. Prijavljeni učesnici su uglavnom bili iz Srbije: 64 osoba (56%) iz Beograda, a ostatak iz drugih gradova Srbije (Inđija, Kragujevac, Lazarevac, Leskovac, Niš, Novi Sad, Pirot, Subotica, Sombor, Čačak, itd). Imali smo tri učesnika iz Crne Gore i tri učesnika koji borave van teritorije bivše Jugoslavije.

Prijavljeni učesnici su u proseku imali 29 godina, dok je najmlađi učesnik imao 14 a najstariji 61. U okviru procesa prijave, tražili smo od učesnika da nam odgovore na par pitanja: na prvo pitanje, „Ocenite vaš trenutni nivo znanja o održivom razvoju“ prosečan odgovor je bio 67% (na skali koja je mogla ići do 100%). Na pitanje „U kojoj meri smatrate da primenjujete održive navike“, prosečna vrednost je bila vrlo slična (68%). Na pitanje „Koliko vam je stalo do toga da se ponašate održivo“, odgovor je bio 95%, što ukazuje na znatnu razliku između želje da se ponašaju održivo i način na koji trenutno primenjuju održive navike. Na poslednje pitanje „Da li ste spremni da promenite neke navike i usvojite nove održive navike“, odgovor je bio takođe jako visok, sa prosečnom ocenom od 96%. Moglo bi se reći da je prosečan učesnik ove akcije bio jako zainteresovan za proaktivno učešće, a da je dosta njih već primenjivalo neke održive navike uz želju da to promene i eksperimentišu novim ponašanjima.TemaNajviseZanima

Na početku akcije smo tražili od učesnika da nam ukažu na temu koja ih najviše zanima, od kojih je ubedljivo najpopularnija tema bila Priroda (25%), zatim Energija (14%), Hrana (13%), Otpad (12%), Voda (10%), Prevoz (6%) i Potrošnja (6%), dok je 14% izjavilo da još uvek ne znaju. U nastavku slede rezultati njihovog učešća, kao i ocene same akcije. Ukoliko želite da saznate više o njihovim utiscima, možete ih pročitati u delu „Reči učesnika“ na ovoj veb stranici.

U cilju praćenja ekološkog učinka naših učesnika, tražili smo da popunjavaju tzv. ekodnevnike, odnosno upitnike koji su svakog dana akcije bili isti. Upitnik koji smo koristili ove godine je znatno drugačiji od upitnika koji smo koristili 2011. godine, uzimajući u obzir sugestije naših učesnika da je bio isuviše detaljan i zahtevao puno vremena za popunjavanje. Takođe smo pri analizi rezultata prvobitne akcije ustanovili da bi trebalo pojednostaviti upitnik. Rezultati prikazani u nastavku su odgovori svih učesnika koji su popunjavali ekodnevnike; iako smo napomenuli da je nešto preko polovine „aktivno“ učestvovalo (popunilo ekodnevnike svakog dana akcije), u nastavku se nalaze rezultati svih učesnika (osam osoba je popunilo samo jedan ekodnevnik, osam osoba je popunilo dva ekodnevnika, devetoro je popunilo tri, petoro je popunilo četiri ekodnevnika, i samo jedna osoba je stala na pet ekodnevnika).

Pitanja1do7

Ovaj grafikon prikazuje u kojoj meri su se učesnici prihvatili svojih dnevnih izazova (organizovano od prvog do sedmog dana, i prikazano uz odgovarajuću temu dana). Generalni trend je povećanje angažovanja vremenom, i to delimično u skladu sa temom dana. Na primer, iako je „hrana“ bila tema drugog dana, sa znatno povišenim učešćem, na pitanje „Da li ste danas jeli lokalnu ili sezonsku hranu“, može se primetiti veliki skok poslednjeg dana akcije, čija je tema bila „priroda“. Taj porast se može uočiti i u okviru pitanja „Da li ste danas smanjili količinu proizvedenog otpada“, koje pokazuje umeren porast u toku nedelje, ali visok skok poslednjeg dana akcije.

Veliki porast se može uočiti i u okviru teme „energija“, koja ne samo da je imala poboljšano učešće na sam dan kada se obrađivala ta tema, već se može takođe uočiti da je taj trend nastavljen i sledećeg dana. Može se reći da je najuspešnija tema bila „prevoz“, imajući u vidu visok skok u broju osoba koje se prihvatilo dnevnog izazova da pešače ili koriste umesto prevoza ili automobila.

Pitanja8do11

Što se tiče reakcije učesnika na akciju Izdrži i održi! većina ukazuje da su zadovoljni organizacijom akcije, iako je došlo do blažeg pada pri kraju nedelje. Na pitanje da li su naučili nešto novo u vezi sa održivim razvojem i navikama, došlo je do pada drugog dana akcije (tema „hrana“), ali je zatim ta vrednost porasla ponovo. Kao odgovor na izjavu „Sutra ću usvojiti još održivih navika“ može se uočiti blaži pad sredinom nedelje, ali se generalno umanjuje spremnost za usvajanje dodatnih navika vremenom (što može značiti da učesnici smatraju da su usvojili dovoljno novih navika, ili da realno ne veruju da će nastaviti da usvajaju dodatne navike). Konačno, kao odgovor na izjavu „Danas mi je bilo lako da se ponašam održivo“, najlakša tema je bila vezana za „prevoz“ a najteža za „hranu“.

Još jedno veliko „HVALA“ svima koji su se zainteresovali za ovu akciju, a posebno onima koji su aktivno učestvovali sa nama i pratili ovu akciju ne samo onlajn već i kroz svoje svakodnevne aktivnosti. Za kraj vam ostavljamo izdvojene reči učesnika svakog dana akcije:

Svima u mom okruženju sam ja postala anegdota kada sam spakovala sav otpad od užine u torbu… a meni super :D – Milica S., prvog dana akcije

U gradu od oko 100.000 stanovnika, kasirka u supermarketu u centru grada, nakon što je odustala od pakovanja proizvoda u plastične kese, izjavljuje “A da, uvek zaboravim da vas dvoje uvek imate platnene torbe”, a mi se mislimo “kamo sreće da dođe vreme kad nećemo biti tako upadljivi po tome” to jest kada će to biti uobičajeno. – Milana Lj., drugog dana akcije

Ljudi ne shvataju bitnost kontrolisane potrošnje vode i količine vode koje se svaki dan rasipaju. Zbog dostupnosti vode u našoj zemlji ljudi ne shvataju koliko je bitno ograničiti njenu potrošnju. U cilju podizanja svesti predlažem da vodovod jednom nedeljno isključuje vodu na pola dana kako bi ljudima pokazali kolika je bitnost vode kao osnovnog resursa neophodnog za život. – Ana S. trećeg dana akcije

Uhvatila sam sebe da mi je punjač za telefon bio danima u utičnici, tako da sam to konačno korigovala. – Miljana C. četvrtog dana akcije

Baletanke na noge, naočare na glavi, bočica vode u ruci i pravac – fax! Sunce je pržilo, ali ja sam – štedela! Nabacila sam boju i ponosim se ! :D – Biljana B. petog dana akcije

Na kafi sa drugaricom dok smo ćaskale pomenula sam joj celu ovu akciju. Shvatila sam da je njena mama, iaoko inače manje obrazovana od nas, dosta dobro upućena u načine za zaštitu životne sredine. Između ostalog naučila je moju drugaricu da pije 2l vode dnevno iz staklene flaše umesto iz plastične. Takođe, oni su jedna od retkih porodica ( za koje ja znam ) da recikliraju otpad.  Jako mi je drago da se broj ljudi koji vode racuna o planeti povećava :) – Katarina M. šestog dana akcije

Danas sam izašao iz betonske džungle i dan proveo na salašu kod kuma. Salaš se nalazi na obali obližnjeg jezera, sa terasom sa koje se vide šumarci i vodena površina i molom koji su oni sami napravili sa kojeg može da se peca i uživa u izlascima i zalascima Sunca i onome što nam svima s vremena na vreme treba – tišini. – Nenad L. sedmog dana akcije

Zašto baš održivi razvoj?

“Da li možemo da se uzdamo u to da će u kratkom roku uspeti da se promeni dovoljan broj ljudi kako bi se spasao savremeni svet? Kako god da glasi, odgovor bi mogao dovesti do pogrešnih zaključaka. Potvrdan do samodopadljivosti, a odričan do očajanja. Poželjno je da se traženje odgovora ostavi po strani i da se usredsredimo na rad”

Fric Šumaher

Pojam „odživi razvoj“ sve češće se koristi, ali još uvek nedovoljno da bi svako znao šta sve obuhvata. Otežavajuća činjenica je i da zapravo ne postoji jedinstvena i sveprihvaćena definicija. Ipak, najčešće korišćena i lako razumljiva je svakako definicija takozvane Bruntland komisije, predstavljena u izveštaju “Naša zajednička budućnost” 1987.godine.[1] Pored toga što su zaključili da bi održivi razvoj trebalo da bude osnovni princip budućeg delovanja Ujedinjenih nacija u domenu zaštite životne sredine, dali su i objašnjenje koje samo potvrđuje zbog čega bi zaista trebalo da bude tako. “Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a pri tome ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.”[2]

Sa druge strane, naučnik i istraživač Fritjof Kapra predlaže malo obuhvatnije razmišljanje o održivom razvoju :

“Ključ za funkcionalnu definiciju ekološkog razvoja je shvatanje da ne moramo ponovo da izmislimo ljudsku zajednicu, već moramo da je organizujemo ugledajući se na prirodne ekosisteme. Najvažnija karakteristika zemaljskog budžeta je njegova stalna sposobnost da održava život. Zbog toga bi održiva ljudska zajednica trebalo da bude organizovana tako da njen način života, njene ekonomske i fizikalne strukture i tehnologije ne smetaju stalnoj sposobnosti prirode da se održava, već da joj u tome pomognu.

Održive zajednice svoj način života razvijaju u stalnoj interakciji sa drugim ljudskim i neljudskim živim sistemima. To ne znači da “održivi razvoj” negira promenu odnosa i stvari. To nikako nije statično stanje, već dinamičan proces koevolucije.”[3]

Zanimljivo je i poreklo održivog razvoja u jezičkom smislu. Posmatrano iz ugla semantike, ovaj pojam deluje poprilično novo – star je svega četrdesetak godina. Obzirom da je preuzet iz engleskog jezika, etimologija se tako može tačnije ispratiti. U Oxford English Dictionary iz 1933. ne pominju se reči “sustainable” ni “sustainability”, što ukazuje da nisu postojale u engleskom jeziku. Tek u kasnijem Dodatku rečnika (1986.) navodi se da pojam “sustainable” nastaje 1971, a “sustainability” 1972. godine, što se može videti i u etimološkom rečniku.[4] Naravno, to se odnosi na termine koji se koriste u ekološkom kontekstu. Sama reč “sustainable” zapažena je u 17. veku, ali nije povezivana sa životnom sredinom.

Sa druge strane, “sustainability” se pojavljuje na samom početku 20. veka, ali kao termin korišćen u pravnoj nauci. U danas uobičajenijim značenjima – u ekologiji, ekonomiji, poljoprivredi, ipak tek sedamdesetih godina prošlog veka. Ranije, jednostavno, nije bilo potrebe za njim, jer je ekologija posmatrana na potpuno drugačiji način, odvojena od “stvarnog” života, posla, plate, “fast-food” načina ishrane, lečenja antibioticima, kupovine, odmora ispred televizora itd.

Nerealno je očekivati da se razvoj civilizacije zaustavi, niti je ikako moguće da se ljudi vrate u pećine. Takođe, zahtevi i ideje revolucionarnih Zelenih jednostavno nisu mogli da dopru do “običnog” čoveka, čak i onima koji su poverovali da je situacija kritična nije bilo prihvatljivo da se odreknu modernih dostignuća čovečanstva. Bilo je potrebno pronaći način delovanja koji ne bi zaustavio razvoj civilizacije, a uspeo da očuva životnu sredinu. Zbog toga održivi razvoj deluje kao prihvatljivo, a još važnije – ostvarivo rešenje.

“Upravo održivi razvoj treba da omogući prevazilaženje konfliktnosti ekoloških i ekonomskih ciljeva i ostvari njihovu harmoniju tako da se ne suprotstavljaju zahtevi za zdravom čovekovom životnom sredinom sa zahtevom za “zdravom ekonomijom”, tj. to treba da bude razvoj koji ekonomske i ekološke interese tretira komplementarno.”[5]

Održivi razvoj obuhvata 3 sfere :

  1. Zaštitu životne sredine – upotreba prirodnih resursa, odgovarajuće upravljanje, sprečavanje zagađenja (voda, vazduh, zemljište, otpad)
  2.  Socijalnu – životni standard, obrazovanje, zajedništvo, jednake šanse
  3. Ekonomsku – profit, smanjenje troškova, ekonomski rast, istraživanja i razvoj

Piše: Aleksandra Sokolović


[1] Bruntland komisija je zapravo Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj, koju je 1983.osnovala Organizacija ujedinjenih nacija. Naziv je dobila po Gro Harlem Bruntland, norveškoj premijerki koja je predsedavala Svetskom komisijom za životnu sredinu i razvoj.

[2] “Believing that sustainable development, which implies meeting the needs of the present without compromising the ability of future generations to meet their own needs, should become a central guiding principle of the United Nations, Governments and private institutions, organizations and enterprises.”

http://www.un.org/documents/ga/res/42/ares42-187.htm/, 96th plenary meeting, 11 December 1987,

http://www.un-documents.net/our-common-future.pdf, Report of the World Commission on Environment and

Development: Our Common Future, March 1987.

[5] Danilo Ž. Marković, Socijalna ekologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, str. 401

Zbog čega menjati navike pojedinca?

„Nikada ne sumnjaj da mala grupa promišljenih i posvećenih građana može da promeni svet. Zapravo, to je jedino što ikad i jeste.“

Margaret Mid

Mnogobrojne ekološke organizacije veruju da pojedinačne promene jednostavno nisu dovoljno efikasne, već da su jedino radikalna, revolucionarna rešenja moguća. Potpuna promena, sada i odmah, jer je još juče bilo kasno. Trebalo bi svi da se pobunimo, ako ne potpuno da urušimo sistem, onda bar da npr. bojkotujemo proizvode određene kompanije koja je veliki zagađivač. Onda bi se ta kompanija zatvorila, ili promenila način poslovanja i proizvodnje, pa bi za njom pošle i ostale. Naravno, to bi bilo idealno, ali zašto onda već nije urađeno? Očigledno je da ljudi još uvek nisu spremni za revoluciju – ona ne dolazi iznenada, tako što se probudimo i rešimo da srušimo sistem. Svakoj uspešnoj revoluciji potrebni su mnogobrojni, odlučni i čvrsto uvereni u svoje stavove i trajnost promene – ljudi, pojedinci. A oni neće pokrenuti promenu dok ne poveruju da je sistem koji žele da izgrade jedini mogući način njihovog života. Međutim, ti neophodni pojedinci moraju pre svega saznati da postoji alternativa, kao i zbog čega će ona doprineti poboljšanju kvaliteta života. Tek kada sami poveruju da je to moguće, može se očekivati da nešto konkretno i bitno učine.

ekoloska svest

Photo courtesy of: Alfredo Martirena

U odnosu na period od pre pedesetak godina, danas se o ekološkim problemima sve više govori i zna, oni više nisu u domenu neke široj javnosti nejasne apstrakcije buntovnih generacija šezdesetih i sedamdesetih godina. Sve više se shvata da je ekologija teško odvojiva od ekonomije, kulture, sociologije, ali i politike. Ipak, još uvek je dominantno viđenje ekoloških problema kao čisto tehničkog problema. Uz dovoljno sredstava, ekonomskih i političkih mera, primenom odgovarajućih tehničkih postupaka sve se može rešiti (efikasnim filterima, specijalnim dimnjacima, reciklažom otpada i sl.). Naučna upozorenja o stanju životne sredine i prirodnih bogatstava još uvek nekima deluju kao udaljena pesimistička preterivanja.

Činilo se da je panika preuranjena, retorika preteška i da čitava stvar nema političku težinu: razvijene države su insistirale na tehnološkom rešenju zagađenja. Vlade su formirale različite komisije za zaštitu životne sredine, dok je stvarni tehnički posao prešao u monopolističke ruke velikih kompanija. Propadanje ekosistema ne može se svoditi samo na zagađivanje, jer se time prikriva jedna dublja, mnogo opasnija činjenica, a to je da način proizvodnje života, koji je u osnovi savremene civilizacije, proizvodi takvu vrstu zagađenja.[1] Delimični pristup problemu ublažava ozbiljnost situacije, jer su promene potrebne ne samo u društvu, ekonomiji i politici, već pre svega u svakodnevnom životu. Samo tako se mogu postići promene ciljeva, potreba i vrednosti. Neophodno je razvijanje svesti i obrazovanja o ekologiji, podizanje nivoa ekološke kulture.

Za razvijanje ekološke kulture preduslov je podizanje ekološke svesti. [2] Ekološka kultura je deo opšte kulture i svakodnevnog života, njom ne pokazujemo samo odnos prema prirodi i životnoj sredini, već i vrednost koju drugi čovek ima za nas. Uključuje opštu organizaciju društva, može se naučiti i postati novi način života, ali mora se suprotstaviti mnogobrojnim moćnim interesima današnje društvene organizacije. “Do sada, nažalost, nije postojao niko ko je mogao da podnese odgovornost. Pozivanje na stručnjake bila je najomiljenija igra koja je omogućavala odbacivanje odgovornosti.”[3]

“Ekološka svest formira se (i razvija) ne samo pod uticajem ekoloških problema i pre svega degradacije prirodne sredine koja ima karakter ekološke krize, ni pod uticajem naučnog saznanja o karakteru ove krize i mogućnosti njenog rešavanja. Ona nastaje i razvija se pod uticajem socijalnih snaga i promena vrednosti sistema.”[4]

Piše: Aleksandra Sokolović


[1] Prof.dr Dragan Koković, Ekologija kao način života, Izvorni naučni članak UDK 502/504:008, str.1-2 http://www.nubl.org/predmeti/CASOPIS7.pdf, sajt posećen : 9.septembra 2012.

[2] “Ekološka svest je duhovna dimenzija ekološke kulture i obuhvata stečena znanja i navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja”, Ibid, str.3

[3] Ibid, str. 3

[4] Danilo Ž. Marković, Socijalna ekologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, str.305

Podsećanja – važni tekstovi

Nadamo se da ste već malo pregledali blog, ali i ako niste – izdvajamo nešto osnovno što smatramo da bi trebalo da pročitate tokom akcije.

U ovom tekstu daćemo vam linkove ka tekstovima koje smatramo korisnim i za ovogodišnju akciju. Molimo vas da ih pročitate, mogu vam biti značajni konkretno za veći doprinos akciji, ali i za bolje razumevanje nekih osnovnih ideja koje želimo da ostvarimo. Iako je većina tekstova objavljena prethodnih godina, verujemo da su i sada aktuelni i zanimljivi.

Pre svega, ponovo preporučujemo fenomenalan kratki dokumentarac „Priča o stvarima“. Film o masovnoj proizvodnji – odakle dolaze stvari koje kupujemo i šta se dešava sa njima kada ih bacimo?


Na šta mislimo kada kažemo „ekološki otisak“?

http://odrzivirazvoj.org/2011/04/09/ekoloski-otisak/

Nije sve za bacanje, kreativno rešenje za upravljanje otpadom…

http://odrzivirazvoj.org/category/otpad/

U duhu ovogodišnje teme Dana planete Zemlje, da se ukratko podsetimo i „efekta staklene bašte“, odnosno zašto se Zemlja zagreva… http://odrzivirazvoj.org/2011/04/20/zasto-se-zemlja-zagreva-efekat-staklene-baste/, kao i šta znači kada čujemo da ke Zemlja svemirski brod, a svi mi posada… http://odrzivirazvoj.org/2011/04/06/svemirski-brod-zemlja/

Prethodni tekstovi mogu da vas dodatno inspirišu i motivišu, a obavezno pogledajte i tekstove koji su konkretnije i direktnije vezani za teme naše akcije…

http://odrzivirazvoj.org/2011/04/20/stedimo-energiju/

http://odrzivirazvoj.org/category/vodeni-otisak/.

Ponešto o reciklaži – šta podrazumeva pojam, 3R, šta sve može da se reciklira…

http://odrzivirazvoj.org/2011/04/28/reciklaza/

Uživajte!

Kako napreduje akcija „Izdrži i održi“?

FacebookOvom prilikom se zahvaljujemo svima koji su se prijavili da učestvuju u ovogodišnjoj akciji Izdrži i održi! Preko stotinu osoba iz cele Srbije se prijavilo za učešće, a imamo učesnike i iz obližnjih zemalja i onih koji žive u inostranstvu. Drago nam je da čujemo da uživate u akciji i da utičete na druge da i oni usvoje održive navike!

Pre nego što sa vama podelimo neke od anegdota učesnika, želimo da vas obavestimo o zanimljivoj prilici da se aktivnije informišete o ovim temama. U pitanju je međunarodna letnja škola održivosti koja se organizuje od 28. juna do 15 jula u Srbiji, a čiji rok za prijavu ističe za dva dana! Radi se o školi Youth Encounter on Sustainability, koju organizuje ACTIS iz Švajcarske više od deset godina za redom, a u kojoj učestvuju mlade osobe iz celog sveta. Ovo je jedinstvena prilika da razgovarate sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti održivog razvoja i podelite ideje sa učesnicima koji će dolaziti iz celog sveta u Srbiju. Ovakvi kursevi su se do sada organizovali u Japanu, Keniji, Švajcarskoj, Kolumbiji, itd. a zahvaljujući Inženjerima zaštite životne sredine iz Novog Sada, po treći put se organizuje i kod nas u Srbiji.

yeskurs

Kliknite na link za prijavni formular: Prijavni formular YES Serbia 2013                                                                                     i pročitajte brošuru: Brošura kursa YES Serbia 2013

A sada… „Reč naših učesnika“

Primetili smo danas a i prethodnih nedelja i meseci da se velika količina smeća (limenke, plastika, plastične flaše, karton…) iznosi iz doma odnosno baca u iste kontejnere gde se kasnije taj otpad, naravno, transportuje na deponije. Mislili smo da se umesto tih kontejnera ili pored njih postave kontejneri za različite vrste otpada kao neki vid reciklažnog ostrva. Ako se ne bi moglo postaviti u blizini doma može i u blizini, s obzirom da je u okolini veliki broj stambenih i poslovnih objekata. Znamo da bi studenti reciklirali na ovaj način, a nadamo se da bi i stanovnici ovog dela grada takođe. – Vukašin J. i stanari studentskog doma „4. April“ prvog dana akcije

Uvek nosim platneni ceger sa sobom, u stvari od pre nekoliko godina sam pocela da sa putovanja donosim cegere kao suvenire. Posto ih koristim svaki dan, onda se svaki dan podsetim nekog lepog iskustva, a i cesto se ljudi dive i pitaju gde sam nabavila. Danas sam sa kasirkom razgovarala (po ko zna koji put!) o prednostima cegera, i ljudi u redu iza mene su se smeskali i pazljivo slusali. Jos jedna uspesna mini-promocija za moj omiljeni „modni detalj“. – Katarina T.

Skoro smo šetali po parku u gradu sa četvorogodišnjim sinom koga učimo da čuva prirodu, da je jako nekulturno bacati smeće po ulici, da trava i cveće ne vole kada ih prekriju plastičnom kesom jer tako ne mogu da iskažu svoju lepotu i brzo uvenu…elem, naše dete je sve to shvatilo veoma ozbiljno (kao sto to deca obično rade) i u trenutku naše nepažnje prišao je grupi srednjočkolaca koja je upravo zavrčavala svoj doručak iz obližnjih pekara sa rečima: „VIDI MAMA NEKULTURNI PRASIĆI“…Ja i muć smo bili u čudu, momci i devojke su otičli sa klupe (NARAVNO OSTAVIVŠI SAV LOM IZA SEBE), a naš četvorogodičnji komunalni policajac je počeo da sakuplja sve ono što su bacili i što je vetar razneo na sve strane parka i nosio u obližnje korpe… Sve ovo nam je bilo jako simpatično ali i tužno, jer u isto vreme učimo dete kako treba da se ponaša a već u sledecem trenutku prosto nismo znali šta da kažemo, jer je  preterano pustiti ga da misli da on treba da počisti sav lom na koji naiđe. Eto,mi smo napravili neki kompromis i pomogli mu da sakupi ono što je naumio (jer smo ga učili da tako treba) ali smo objasnili da svako treba da sakuplja svoje i da on samo treba da pomogne… – Aleksandra A. prvog dana akcije

Danas sam sa svojom osmogodišnjom komšinicom brala koprive za čorbu pokraj obližnjeg šumarka. I više nego divan dan za boravak u prirodi, a razgovarajući sa ovom radoznalom devojčicom o neophodnom skladu između prirode i aktivnosti ljudi, tokom našeg „posla“, shvatila sam da su mlade generacije i te kako spremne da doprinesu očuvanju naše planete, zahvaljujući svojoj sposobnosti da saslušaju i prihvate savete drugih, a i zahvaljujući sposobnosti da oslušnu svet koji nas okružuje. Verujem da će naša planeta proslaviti još mnogo rođendana, ako se ovakve i slične akcije nastave, kako bi se doprlo do svesti ljudi svih starosnih doba. – Ana R. prvog dana akcije

Ja inače nikada ne uzimam kesu, i to stalno moram da naglasim kada kupujem nešto da mi ne dadnu kesu.  Kao što sam danas pročitala i mnogo mi se svidelo: Bolje ceger u ruci, nego kesa na grani! 🙂 – Jelena S. drugog dana akcije

Posetila sam pijacu posle ne znam koliko vremena, i otkrila čari kupovine napolju, a ne po  marketima. Jela sam dosta voća i povrća, što inače ne praktikujem i nadam se da ću ovu naviku zadržati . – Valentina C. drugog dana akcije

Trebalo je da odem do grada na lekarsku kontrolu – i otišla sam. Peške. Sa Miljakovca 🙂 – Gordana R.T. drugog dana akcije

Danas su svi bili iznenađeni time što sam celog dana uglavnom jela povrće, i svu sezonsku hranu… Bez pića, slatkiša i ostalih grickalica… 🙂 – Marija S. drugog dana akcije

Sve što sam kupila danas, proizvedeno je u Srbiji. Ranije nisam gledala na to. – Ivana J. drugog dana akcije

I za kraj – ako vam se dopala ideja da napravite saksije od recikliranih plastičnih flaša koje smo objavili na našoj veb stranici, možete pogledati ovaj video sa uputstvima:

Zašto nestaje Amazonska prašuma?

Amazonska prašuma, takođe poznata i pod nazivom “pluća naše planete” predstavlja jedan od najvažnijih resursa čovečanstva. Oko 20 procenata kiseonika se upravo proizvede na ovom šest miliona kvadratnih kilometara širokom prostoru. Međutim, očigledno je da ne prepoznaju svi njen značaj kao i važnost očuvanja ovog predela. Tržište, povećanje stanovništva, kao i razvoj i izgradnja infrastrukture nastavljaju da ugrožavaju očuvanje prašume. Kako pritisci rastu, jasno je da cena koja će biti plaćena za ovakvo ponašanje neće biti samo gubitak bioraznolikosti već i smanjenje kvaliteta ljudskog života na planeti.

Photo courtesy of: mongabay.com

Photo courtesy of: mongabay.com

Može se slobodno reći da društvo dvostruko utiče na sigurno smanjenje Amazonske prašume – direktno i indirektno. Među najbitnijim indirektnim uticajima su svakako klimatske promene. Jedan broj studija sugeriše da su amazonske prašume veoma osetljive na klimatske promene i da prašuma može biti značajno ali i nepovratno oštećena globalnim otopljavanjem od 2-3 stepena celzijusa. S obzirom na porast temperature i smanjenje količine vode u zemljištu doći će do postepene zamene tropskih šuma savanama.

Činjenica je da direktno na nestanak prašume utiču zemlje kroz koje se ona prostire i ističe se da je na delu proces “deforistizacije”. Procenat smanjenja prašume se razlikuje od države do države zbog različitih faktora koje pokreću ovaj proces širom regiona. Tako se u Brazilu najviše krči prašuma zbog srednjih i velikih rančeva, kao i radi uzgoja soje, dok je u drugim zemljama primetno krčenje zbog rančeva manjeg obima. Uništavanje je jako prisutno i u predelima gde raste mahagoni i gde je pronađeno zlato. Ugrožena je oblast paršume u Ekvadoru koja je bogata sirovom naftom. Tako je u Pekingu grupa ekvadorskih političara potpisala ugovore sa kineskim naftnim kompanijama i potom objavila prodaju prašuma. Planirano je da se proda tri miliona hektara netaknutih predela. Ekvadorski ambasador u Kini je ovu prodaju nazvao je „win-win“ situacijom. A da li je ovo zaista situacija u kojoj obe strane dobijaju? Da li će ova prodaja i eksploatacija ovih predela uticati na kvalitet života svih nas? Da li je uopšte moralno trgovati sa “plućima naše planete”?

Zanimljivo je da je u Kolumbiji jedan od razloga krčenja prašume kokainska industrija. Za svaki proizvedeni gram kokaina se uništi četiri kvadratna metra prašume. Francisco Santos Calderón, bivši podpredsednik Kolumbije, je apelovao na potrošače kokaina klase A da budu obazriviji prema životnoj sredini jer se preko 300.000 hektara prašume svake godine uništi kako bi se uzgajala koka. Ta industrija takođe dovodi do velike nesigurnosti u zemlji, raseljavanja stanovništva, i prikazuje nam veliku povezanost između ekoloških i socijalnih tema. Što se tiče Venecuele, iako prašuma zauzima samo oko 5% njene teritorije, ne znači da su problemi sa kojima se suočava na ovim prostorima beznačajni. Zbog neadekvatne eksploatacije žive od strane rudara u Kolumbiji i Brazilu, veoma često dolazi do zagađenja izvora vode u Venecueli. Ni ostale zemlje nisu ostale van uticaja ovih negativnih trendova.

Photo by Alberto César courtesy of Greenpeace

Photo by Alberto César courtesy of Greenpeace

Ono što je sigurno, jeste činjenica da se istiskuje život iz jedne od poslednjih netaknutih divljina na svetu. U medijima je 2007. godine osvanula vest da je otkriveno pleme koje do tada nije imalo nikakve kontakte sa spoljnim svetom. Brazilska kancelarija za Indijance je saopštila da se radi o plemenu Metiktire koje broji oko 80 članova i živi u nepristupačnom delu prašume, daleko od kopnenih i vodenih puteva. U vodi žive kajmani koji liče na krokodile, rečne kornjače, rečni delfini i mnoge druge vrste specifične samo za ovu oblast. Od kopnenih životinja se mogu naći jaguari, tapiri, kapidari, gušteri, majmuni veličine olovke, paukovi veličine kokosovog oraha. Tu ima i oko 2500 vrste riba i više od 1600 vrsta ptica. Prašuma je  jedan od onih predela za koji se kaže da u njemu možeš provesti čitav svoj život, a da te opet nešto može iznenaditi. Mnogi delovi ovog područja još uvek nisu istraženi tako da mnoge životinjske i biljne vrste čekaju da budu otkrivene. U tome zapravo leži važnost njenog očuvanja.

Iako su neki delovi amazonske prašume zaštićeni, uključujući i Nacionalni park Amazona koji prekriva područje od gotovo 10 000 km, stručnjaci ističu da ukoliko se krčenje šume nastavi današnjim tempom, ova ogromna šuma koja obuhvata jednu trećinu ukupnog svetskog šumovitog područja preti da  nestane do kraja 21. veka.

amazon

Photo courtesy of: vesti-online.com

Iako mnogi smatraju da pojedinci ne mogu ništa da urade kako bi se sprečilo dalje uništavanje Amazonske prašume, mi vam preporučujemo da preduzmete neke od sledećih koraka i na taj način aktivno doprinesete spašavanju amazonskih, ali i ostalih prašuma.  Najpre redukujte potrošnju papira i drveta. Koristite papir sa visokim procentom recikliranih sastojaka, ili papir koji se ne proizvodi od drveta. To je papir napravljen od slame, poljoprivrednih otpada ili konoplja, tako da ni jedno drvo ne mora da strada kako bi se on proizveo. Takođe, smanjite potrošnju goriva koji je jedan od primarnih izazivača klimatskih promena. Umesto auta, pešačite ili se krećite biciklom. Investirajte u zajednice i organizacije koje se bave zaštitom prašuma. Podržite Rainforest Action Network, organizaciju koja je 80ih godina izdejstvovala bojkot hrane lanca „Burger King“ dok se ovaj lanac nije složio da neće uvoziti govedinu uzgajanu na predelima prašume. Takođe pratite rad kompanija i ukoliko primetite da štetno deluju po okolinu,  pošaljite pismo u kome ćete izraziti svoju brigu a ukoliko vidite da se njihovo ponašanje ne menja možete i da organizujete bojkot iste.

Za kraj, budimo odgovorni jer prirodu nismo dobili u nasledstvo od naših predaka, već je uzimamo na zajam od budućih generacija.

Piše gostujući autor i učesnik ovogodišnje akcije Izdrži i održi! Kristina Ivanović

Kako je čovek došao do “neodrživih” navika?

“Bogate zemlje sa severa su pomogle bankarima, velikim bankama. Ne sećam se cifre, ali je bila astronomska. Sa ulica  poručuju – “Da je klima banka, već bi je spasili”. Mislim da su u pravu.”

Ugo Čavez, predsednik Venecuele[1]

Verovatno razmišljajući kao Alisa u zemlji čuda, odnosno nemajući plan i jasan cilj ka kome ide. Naravno, površno gledano cilj jeste bio da čoveku život bude što bolji i lakši, ali interpretacija takvog cilja, odnosno “boljeg života”, morala je biti mnogo jasnije razjašnjena. Početak uništavanja prirode izgleda kao početak napredovanja čoveka. Međutim, drastične promene ipak nisu nastale zbog toga što je čovek zapalio vatru da se zagreje ili spremi ručak. Može se reći da je u korenu problema čovekova želja za konstantnim i što bržim napretkom, ali to bi nepravedno okarakterisalo napredak kao negativnu težnju. Čini se ispravnijim reći da je problem nastao onda kada je čovek prestao da posmatra sebe kao deo prirode, a svoj napredak ostvaruje vodeći računa da priroda može da se održi i oporavi. Ipak, čovek je počeo da prirodu vidi kao “strano telo” i kao nešto što postoji samo da se iskoristi koliko god je moguće.

When we destroy something created by man we call it vandalism , but when we destroy something created by nature we call it progress.

Već tokom Renesanse čovek je otkrio svoje stvaralačke sposobnosti u domenu nauke, umetnosti, kulture. Samim tim menjao se i svakodnevni život (pronalasci štamparske prese, baruta, kompasa itd.), a veliki uticaj izazavala je svest o postojanju “novih” kontinenata. Kao da Protagorina tvrdnja da je “čovek mera svih stvari” biva previše bukvalno (čak malo izvitopereno) shvaćena, ali uz veliki polet počinje da obuzima čovečanstvo. Širi se pokret humanizma u kome je čovek glavni akter, a sve ostalo su samo predmeti kojima on treba da rukuje. Prosvetiteljstvo je jasnije odvajalo čoveka i njegov razum od prirode, podstičući ideju da cilj nauke treba da bude uvećanje čovekove moći nad prirodom, kako bi ljudima bio olakšan svakodnevni život.

Najdrastičnije promene zapravo počinju industrijskom revolucijom, a zatim stvaranjem industrijskog društva. Do tada, čovek jednostavno tehnološki nije bio dovoljno opremljen da može da uništi Zemlju. Naravno, nije on razmišljao o tome, već o blagostanju koje je uspeo da prepozna samo kroz ekonomski rast i materijalizam.

Nakon Drugog svetskog rata, proces ponovne izgradnje Evrope vođen je idejom o ekonomskom rastu. Ipak, nezajažljiva potrošnja (konzumerizam) nije donela toliko obećavani bolji život, socijalne razlike nisu nestale i nije došlo do mira u svetu. Konzumerizam je samo uvećavao i hranio sam sebe. Zavisnost od nafte postala je očigledna pretnja industrijalizovanim društvima, a kolonijalizam je samo dobio novi oblik.

mg20327236.700-2_300

Ipak, ubrzani razvoj nauke ponudio je čoveku ogromna saznanja, među kojima i prilično precizne podatke o kritičnom stanju životne sredine. Posledice su postale više nego očigledne – nedostatak nafte, klimatske promene, teške bolesti, zagađenost vode, zemlje i vazduha. Sa druge strane, nauka je ponudila i ushićeno prihvaćeni izlaz – čovek i dalje može da zadrži kontrolu nad prirodom pomoću nuklearne energije, antibiotika i pesticida.

Savremeno društvo teško da se može dalje razvijati na isti način. Krediti devetnaestog i dvadesetog veka, negativne posledice nekontrolisane trke za bogatstvom, očigledno će morati vrlo brzo da se otplate. Jednostavno, planeta više nema dovoljno resursa koji su čoveku “potrebni”.

Dakle, kratkim pregledom istorije čovekovog shvatanja prirode očigledno je da se ono razvijalo i utemeljivalo jako dugo. Iako možda čovek toga nije svestan, on je ipak navikao da se bahato odnosi prema svojoj životnoj sredini. Upravo zbog toga što je nemarno ponašanje postalo navika, potrebno je mnogo volje da se ono trajno izmeni i da se steknu nove navike.

piše: Aleksandra Sokolović


[1] Obraćanje na samitu Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, u Kopenhagenu, decembar 2009.

Transkripte govora učesnika samita možete videti na : http://links.org.au/node/1413

NAJAVA: „Izdrži i održi!“ 2013. godine

Ponovo je pokrenuta akcija Izdrži i održi! 

Ove godine organizujemo akciju u saradnji sa Centrom za ekološku politiku i održivi razvoj (CEPOR) Fakulteta političkih nauka u Beogradu kako bismo proslavili Dan planete zemlje. Ovogodišnja akcija će se organizovati od 22-28. aprila 2013. godine, a možete se prijaviti preko našeg vebsajta na sledećem linku: http://odrzivirazvoj.org/prijava/.

SrpskiDuzeDrvoFlajer2013

Zašto se prijaviti za učešće?

Ovo je prilika da naučimo nešto više o održivom razvoju i o posledicama naših svakodnevnih aktivnosti na ljude oko nas, ali i na planetu. Najlakše se uči na sopstvenom primeru (setite se kada ste se uverili da je ringla ipak bila uključena…), tako da očekujemo od svih koji se prijave da aktivno učestvujete u akciji i da se pridržavaju održivih navika – od ove nedelje, pa nadamo se i u budućnosti. Ono što budete naučili ne zadržavajte samo za sebe! Podelite savete drugima – prijateljima, roditeljima, partnerima – utičite i na njih da smanje svoj ekološki otisak. Nakon završene akcije, oni koji su aktivno učestvovali (primenjivali održive navike i popunjavali ekodnevnike) dobiće sertifikat učešća.

Ko se može prijaviti da učestvuje?

Bilo ko! Kao i Politikin Zabavnik, prihvatamo učešće svih generacija – od 7 do 107 godina. Od vas se neće tražiti predznanje iz oblasti održivog znanja ili ekologije. Jedino što treba da imate jeste dobra volja i zainteresovanost da poboljšate svoje svakodnevne navike kako bi bile u skladu sa prirodom i svetom oko vas. Ukoliko ste učestvovali u akciji koju smo organizovali 2011. godine i želite ponovo da učestvujete, nije nikakav problem! Ono što bismo tražili od vas je da nam se javite i podelite neka svoja iskustva i date nam savete kako da poboljšamo ovogodišnju akciju.

Šta ćete vi konkretno raditi?

  1. Pročitaćete i primeniti sugestije koje vam šaljemo.
  2. Izveštavećete nas o tome kako napredujete sa održivim akcijama (odvojite 30 min. svakog dana da popunite ekodnevnike nakon svakog dan akcije).
  3. Podsticaćete i druge da se ponašaju održivo.

Gde se odvija akcija?

Ovo je onlajn akcija u kojoj osobe sa svih strane sveta se mogu prijaviti da primaju dnevna uputstva i „izazove“ koji će se odnositi na temu tog dana. Učesnike pozivamo da sami organizuju akcije u njihovim zajednicama, ali obzirom da nam iskustvo govori da u ovoj akciji učestvuju osobe iz celog regiona, nismo u mogućnosti da vam organizujemo nešto na jednom centralnom mestu. Koristićemo društvene mreže da podstaknemo komunikaciju između učesnika, objavljivanjem vaših iskustava (koje ćete nam slati u okviru ekodnevnika) na ovoj veb strani, kao i fotografije, video klipove, itd. koje nam budete slali na elektronsku poštu.

Šta ako želim da učestvujem na aktivniji način?

Vrlo rado prihvatamo volontere da nam pomažu u pripremi akcije! Prvi korak jeste da podstaknete što više osoba iz vaše okoline da učestvuju u akciji! Podelite informacije o projektu vašim prijateljima, porodicom, komšijama, kolegama, itd. Možete da napišete neki članak za blog, da nam pošaljete slike ili video klipove vaših iskustava, ili da nam se javite na odrzivirazvoj.rs@gmail.com sa sugestijama kako da poboljšamo projekat ili sa vašim idejama kako da organizujete neki događaj sa vašim prijateljima ili u vašoj zajednici. Ukoliko vas zanima da sami pokrenete sličnu akciju, molimo vas da nam se javite preko emajla ukoliko možemo nekako da vam pomognemo, a naravno zato što bismo voleli da znamo da je ova akcija vas inspirisala na akciju.

Da li da se prijavljujem ako nemam puno vremena ili nisam u mogućnosti da nešto organizujem?

Naravno! Od ove akcije možete učiniti to što želite! Ako samo imate 30 minuta dnevno da pročitate uputstva koja će vam stizati i popunite ekodnevnike (dnevne upitnike) to je ono što tražimo. Nadamo se da će vam dnevni izazovi ostati u razmišljanju tog dana i da ćete pokušati da primenite održive navike vezane za tu temu dana. Naravno, voleli bismo da vidimo da vas ova akcija podstakne na promenu ponašanja ili će vam dati ideje kako da utičete na druge da se i oni održivo ponašaju, ali to zavisi od vaše dobre volje i vremena.