Zašto baš održivi razvoj?

“Da li možemo da se uzdamo u to da će u kratkom roku uspeti da se promeni dovoljan broj ljudi kako bi se spasao savremeni svet? Kako god da glasi, odgovor bi mogao dovesti do pogrešnih zaključaka. Potvrdan do samodopadljivosti, a odričan do očajanja. Poželjno je da se traženje odgovora ostavi po strani i da se usredsredimo na rad”

Fric Šumaher

Pojam „odživi razvoj“ sve češće se koristi, ali još uvek nedovoljno da bi svako znao šta sve obuhvata. Otežavajuća činjenica je i da zapravo ne postoji jedinstvena i sveprihvaćena definicija. Ipak, najčešće korišćena i lako razumljiva je svakako definicija takozvane Bruntland komisije, predstavljena u izveštaju “Naša zajednička budućnost” 1987.godine.[1] Pored toga što su zaključili da bi održivi razvoj trebalo da bude osnovni princip budućeg delovanja Ujedinjenih nacija u domenu zaštite životne sredine, dali su i objašnjenje koje samo potvrđuje zbog čega bi zaista trebalo da bude tako. “Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a pri tome ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.”[2]

Sa druge strane, naučnik i istraživač Fritjof Kapra predlaže malo obuhvatnije razmišljanje o održivom razvoju :

“Ključ za funkcionalnu definiciju ekološkog razvoja je shvatanje da ne moramo ponovo da izmislimo ljudsku zajednicu, već moramo da je organizujemo ugledajući se na prirodne ekosisteme. Najvažnija karakteristika zemaljskog budžeta je njegova stalna sposobnost da održava život. Zbog toga bi održiva ljudska zajednica trebalo da bude organizovana tako da njen način života, njene ekonomske i fizikalne strukture i tehnologije ne smetaju stalnoj sposobnosti prirode da se održava, već da joj u tome pomognu.

Održive zajednice svoj način života razvijaju u stalnoj interakciji sa drugim ljudskim i neljudskim živim sistemima. To ne znači da “održivi razvoj” negira promenu odnosa i stvari. To nikako nije statično stanje, već dinamičan proces koevolucije.”[3]

Zanimljivo je i poreklo održivog razvoja u jezičkom smislu. Posmatrano iz ugla semantike, ovaj pojam deluje poprilično novo – star je svega četrdesetak godina. Obzirom da je preuzet iz engleskog jezika, etimologija se tako može tačnije ispratiti. U Oxford English Dictionary iz 1933. ne pominju se reči “sustainable” ni “sustainability”, što ukazuje da nisu postojale u engleskom jeziku. Tek u kasnijem Dodatku rečnika (1986.) navodi se da pojam “sustainable” nastaje 1971, a “sustainability” 1972. godine, što se može videti i u etimološkom rečniku.[4] Naravno, to se odnosi na termine koji se koriste u ekološkom kontekstu. Sama reč “sustainable” zapažena je u 17. veku, ali nije povezivana sa životnom sredinom.

Sa druge strane, “sustainability” se pojavljuje na samom početku 20. veka, ali kao termin korišćen u pravnoj nauci. U danas uobičajenijim značenjima – u ekologiji, ekonomiji, poljoprivredi, ipak tek sedamdesetih godina prošlog veka. Ranije, jednostavno, nije bilo potrebe za njim, jer je ekologija posmatrana na potpuno drugačiji način, odvojena od “stvarnog” života, posla, plate, “fast-food” načina ishrane, lečenja antibioticima, kupovine, odmora ispred televizora itd.

Nerealno je očekivati da se razvoj civilizacije zaustavi, niti je ikako moguće da se ljudi vrate u pećine. Takođe, zahtevi i ideje revolucionarnih Zelenih jednostavno nisu mogli da dopru do “običnog” čoveka, čak i onima koji su poverovali da je situacija kritična nije bilo prihvatljivo da se odreknu modernih dostignuća čovečanstva. Bilo je potrebno pronaći način delovanja koji ne bi zaustavio razvoj civilizacije, a uspeo da očuva životnu sredinu. Zbog toga održivi razvoj deluje kao prihvatljivo, a još važnije – ostvarivo rešenje.

“Upravo održivi razvoj treba da omogući prevazilaženje konfliktnosti ekoloških i ekonomskih ciljeva i ostvari njihovu harmoniju tako da se ne suprotstavljaju zahtevi za zdravom čovekovom životnom sredinom sa zahtevom za “zdravom ekonomijom”, tj. to treba da bude razvoj koji ekonomske i ekološke interese tretira komplementarno.”[5]

Održivi razvoj obuhvata 3 sfere :

  1. Zaštitu životne sredine – upotreba prirodnih resursa, odgovarajuće upravljanje, sprečavanje zagađenja (voda, vazduh, zemljište, otpad)
  2.  Socijalnu – životni standard, obrazovanje, zajedništvo, jednake šanse
  3. Ekonomsku – profit, smanjenje troškova, ekonomski rast, istraživanja i razvoj

Piše: Aleksandra Sokolović


[1] Bruntland komisija je zapravo Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj, koju je 1983.osnovala Organizacija ujedinjenih nacija. Naziv je dobila po Gro Harlem Bruntland, norveškoj premijerki koja je predsedavala Svetskom komisijom za životnu sredinu i razvoj.

[2] “Believing that sustainable development, which implies meeting the needs of the present without compromising the ability of future generations to meet their own needs, should become a central guiding principle of the United Nations, Governments and private institutions, organizations and enterprises.”

http://www.un.org/documents/ga/res/42/ares42-187.htm/, 96th plenary meeting, 11 December 1987,

http://www.un-documents.net/our-common-future.pdf, Report of the World Commission on Environment and

Development: Our Common Future, March 1987.

[5] Danilo Ž. Marković, Socijalna ekologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, str. 401

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s