Zbog čega menjati navike pojedinca?

„Nikada ne sumnjaj da mala grupa promišljenih i posvećenih građana može da promeni svet. Zapravo, to je jedino što ikad i jeste.“

Margaret Mid

Mnogobrojne ekološke organizacije veruju da pojedinačne promene jednostavno nisu dovoljno efikasne, već da su jedino radikalna, revolucionarna rešenja moguća. Potpuna promena, sada i odmah, jer je još juče bilo kasno. Trebalo bi svi da se pobunimo, ako ne potpuno da urušimo sistem, onda bar da npr. bojkotujemo proizvode određene kompanije koja je veliki zagađivač. Onda bi se ta kompanija zatvorila, ili promenila način poslovanja i proizvodnje, pa bi za njom pošle i ostale. Naravno, to bi bilo idealno, ali zašto onda već nije urađeno? Očigledno je da ljudi još uvek nisu spremni za revoluciju – ona ne dolazi iznenada, tako što se probudimo i rešimo da srušimo sistem. Svakoj uspešnoj revoluciji potrebni su mnogobrojni, odlučni i čvrsto uvereni u svoje stavove i trajnost promene – ljudi, pojedinci. A oni neće pokrenuti promenu dok ne poveruju da je sistem koji žele da izgrade jedini mogući način njihovog života. Međutim, ti neophodni pojedinci moraju pre svega saznati da postoji alternativa, kao i zbog čega će ona doprineti poboljšanju kvaliteta života. Tek kada sami poveruju da je to moguće, može se očekivati da nešto konkretno i bitno učine.

ekoloska svest

Photo courtesy of: Alfredo Martirena

U odnosu na period od pre pedesetak godina, danas se o ekološkim problemima sve više govori i zna, oni više nisu u domenu neke široj javnosti nejasne apstrakcije buntovnih generacija šezdesetih i sedamdesetih godina. Sve više se shvata da je ekologija teško odvojiva od ekonomije, kulture, sociologije, ali i politike. Ipak, još uvek je dominantno viđenje ekoloških problema kao čisto tehničkog problema. Uz dovoljno sredstava, ekonomskih i političkih mera, primenom odgovarajućih tehničkih postupaka sve se može rešiti (efikasnim filterima, specijalnim dimnjacima, reciklažom otpada i sl.). Naučna upozorenja o stanju životne sredine i prirodnih bogatstava još uvek nekima deluju kao udaljena pesimistička preterivanja.

Činilo se da je panika preuranjena, retorika preteška i da čitava stvar nema političku težinu: razvijene države su insistirale na tehnološkom rešenju zagađenja. Vlade su formirale različite komisije za zaštitu životne sredine, dok je stvarni tehnički posao prešao u monopolističke ruke velikih kompanija. Propadanje ekosistema ne može se svoditi samo na zagađivanje, jer se time prikriva jedna dublja, mnogo opasnija činjenica, a to je da način proizvodnje života, koji je u osnovi savremene civilizacije, proizvodi takvu vrstu zagađenja.[1] Delimični pristup problemu ublažava ozbiljnost situacije, jer su promene potrebne ne samo u društvu, ekonomiji i politici, već pre svega u svakodnevnom životu. Samo tako se mogu postići promene ciljeva, potreba i vrednosti. Neophodno je razvijanje svesti i obrazovanja o ekologiji, podizanje nivoa ekološke kulture.

Za razvijanje ekološke kulture preduslov je podizanje ekološke svesti. [2] Ekološka kultura je deo opšte kulture i svakodnevnog života, njom ne pokazujemo samo odnos prema prirodi i životnoj sredini, već i vrednost koju drugi čovek ima za nas. Uključuje opštu organizaciju društva, može se naučiti i postati novi način života, ali mora se suprotstaviti mnogobrojnim moćnim interesima današnje društvene organizacije. “Do sada, nažalost, nije postojao niko ko je mogao da podnese odgovornost. Pozivanje na stručnjake bila je najomiljenija igra koja je omogućavala odbacivanje odgovornosti.”[3]

“Ekološka svest formira se (i razvija) ne samo pod uticajem ekoloških problema i pre svega degradacije prirodne sredine koja ima karakter ekološke krize, ni pod uticajem naučnog saznanja o karakteru ove krize i mogućnosti njenog rešavanja. Ona nastaje i razvija se pod uticajem socijalnih snaga i promena vrednosti sistema.”[4]

Piše: Aleksandra Sokolović


[1] Prof.dr Dragan Koković, Ekologija kao način života, Izvorni naučni članak UDK 502/504:008, str.1-2 http://www.nubl.org/predmeti/CASOPIS7.pdf, sajt posećen : 9.septembra 2012.

[2] “Ekološka svest je duhovna dimenzija ekološke kulture i obuhvata stečena znanja i navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja”, Ibid, str.3

[3] Ibid, str. 3

[4] Danilo Ž. Marković, Socijalna ekologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, str.305

2 thoughts on “Zbog čega menjati navike pojedinca?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s