Zašto nestaje Amazonska prašuma?

Amazonska prašuma, takođe poznata i pod nazivom “pluća naše planete” predstavlja jedan od najvažnijih resursa čovečanstva. Oko 20 procenata kiseonika se upravo proizvede na ovom šest miliona kvadratnih kilometara širokom prostoru. Međutim, očigledno je da ne prepoznaju svi njen značaj kao i važnost očuvanja ovog predela. Tržište, povećanje stanovništva, kao i razvoj i izgradnja infrastrukture nastavljaju da ugrožavaju očuvanje prašume. Kako pritisci rastu, jasno je da cena koja će biti plaćena za ovakvo ponašanje neće biti samo gubitak bioraznolikosti već i smanjenje kvaliteta ljudskog života na planeti.

Photo courtesy of: mongabay.com

Photo courtesy of: mongabay.com

Može se slobodno reći da društvo dvostruko utiče na sigurno smanjenje Amazonske prašume – direktno i indirektno. Među najbitnijim indirektnim uticajima su svakako klimatske promene. Jedan broj studija sugeriše da su amazonske prašume veoma osetljive na klimatske promene i da prašuma može biti značajno ali i nepovratno oštećena globalnim otopljavanjem od 2-3 stepena celzijusa. S obzirom na porast temperature i smanjenje količine vode u zemljištu doći će do postepene zamene tropskih šuma savanama.

Činjenica je da direktno na nestanak prašume utiču zemlje kroz koje se ona prostire i ističe se da je na delu proces “deforistizacije”. Procenat smanjenja prašume se razlikuje od države do države zbog različitih faktora koje pokreću ovaj proces širom regiona. Tako se u Brazilu najviše krči prašuma zbog srednjih i velikih rančeva, kao i radi uzgoja soje, dok je u drugim zemljama primetno krčenje zbog rančeva manjeg obima. Uništavanje je jako prisutno i u predelima gde raste mahagoni i gde je pronađeno zlato. Ugrožena je oblast paršume u Ekvadoru koja je bogata sirovom naftom. Tako je u Pekingu grupa ekvadorskih političara potpisala ugovore sa kineskim naftnim kompanijama i potom objavila prodaju prašuma. Planirano je da se proda tri miliona hektara netaknutih predela. Ekvadorski ambasador u Kini je ovu prodaju nazvao je „win-win“ situacijom. A da li je ovo zaista situacija u kojoj obe strane dobijaju? Da li će ova prodaja i eksploatacija ovih predela uticati na kvalitet života svih nas? Da li je uopšte moralno trgovati sa “plućima naše planete”?

Zanimljivo je da je u Kolumbiji jedan od razloga krčenja prašume kokainska industrija. Za svaki proizvedeni gram kokaina se uništi četiri kvadratna metra prašume. Francisco Santos Calderón, bivši podpredsednik Kolumbije, je apelovao na potrošače kokaina klase A da budu obazriviji prema životnoj sredini jer se preko 300.000 hektara prašume svake godine uništi kako bi se uzgajala koka. Ta industrija takođe dovodi do velike nesigurnosti u zemlji, raseljavanja stanovništva, i prikazuje nam veliku povezanost između ekoloških i socijalnih tema. Što se tiče Venecuele, iako prašuma zauzima samo oko 5% njene teritorije, ne znači da su problemi sa kojima se suočava na ovim prostorima beznačajni. Zbog neadekvatne eksploatacije žive od strane rudara u Kolumbiji i Brazilu, veoma često dolazi do zagađenja izvora vode u Venecueli. Ni ostale zemlje nisu ostale van uticaja ovih negativnih trendova.

Photo by Alberto César courtesy of Greenpeace

Photo by Alberto César courtesy of Greenpeace

Ono što je sigurno, jeste činjenica da se istiskuje život iz jedne od poslednjih netaknutih divljina na svetu. U medijima je 2007. godine osvanula vest da je otkriveno pleme koje do tada nije imalo nikakve kontakte sa spoljnim svetom. Brazilska kancelarija za Indijance je saopštila da se radi o plemenu Metiktire koje broji oko 80 članova i živi u nepristupačnom delu prašume, daleko od kopnenih i vodenih puteva. U vodi žive kajmani koji liče na krokodile, rečne kornjače, rečni delfini i mnoge druge vrste specifične samo za ovu oblast. Od kopnenih životinja se mogu naći jaguari, tapiri, kapidari, gušteri, majmuni veličine olovke, paukovi veličine kokosovog oraha. Tu ima i oko 2500 vrste riba i više od 1600 vrsta ptica. Prašuma je  jedan od onih predela za koji se kaže da u njemu možeš provesti čitav svoj život, a da te opet nešto može iznenaditi. Mnogi delovi ovog područja još uvek nisu istraženi tako da mnoge životinjske i biljne vrste čekaju da budu otkrivene. U tome zapravo leži važnost njenog očuvanja.

Iako su neki delovi amazonske prašume zaštićeni, uključujući i Nacionalni park Amazona koji prekriva područje od gotovo 10 000 km, stručnjaci ističu da ukoliko se krčenje šume nastavi današnjim tempom, ova ogromna šuma koja obuhvata jednu trećinu ukupnog svetskog šumovitog područja preti da  nestane do kraja 21. veka.

amazon

Photo courtesy of: vesti-online.com

Iako mnogi smatraju da pojedinci ne mogu ništa da urade kako bi se sprečilo dalje uništavanje Amazonske prašume, mi vam preporučujemo da preduzmete neke od sledećih koraka i na taj način aktivno doprinesete spašavanju amazonskih, ali i ostalih prašuma.  Najpre redukujte potrošnju papira i drveta. Koristite papir sa visokim procentom recikliranih sastojaka, ili papir koji se ne proizvodi od drveta. To je papir napravljen od slame, poljoprivrednih otpada ili konoplja, tako da ni jedno drvo ne mora da strada kako bi se on proizveo. Takođe, smanjite potrošnju goriva koji je jedan od primarnih izazivača klimatskih promena. Umesto auta, pešačite ili se krećite biciklom. Investirajte u zajednice i organizacije koje se bave zaštitom prašuma. Podržite Rainforest Action Network, organizaciju koja je 80ih godina izdejstvovala bojkot hrane lanca „Burger King“ dok se ovaj lanac nije složio da neće uvoziti govedinu uzgajanu na predelima prašume. Takođe pratite rad kompanija i ukoliko primetite da štetno deluju po okolinu,  pošaljite pismo u kome ćete izraziti svoju brigu a ukoliko vidite da se njihovo ponašanje ne menja možete i da organizujete bojkot iste.

Za kraj, budimo odgovorni jer prirodu nismo dobili u nasledstvo od naših predaka, već je uzimamo na zajam od budućih generacija.

Piše gostujući autor i učesnik ovogodišnje akcije Izdrži i održi! Kristina Ivanović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s