Kako je čovek došao do “neodrživih” navika?

“Bogate zemlje sa severa su pomogle bankarima, velikim bankama. Ne sećam se cifre, ali je bila astronomska. Sa ulica  poručuju – “Da je klima banka, već bi je spasili”. Mislim da su u pravu.”

Ugo Čavez, predsednik Venecuele[1]

Verovatno razmišljajući kao Alisa u zemlji čuda, odnosno nemajući plan i jasan cilj ka kome ide. Naravno, površno gledano cilj jeste bio da čoveku život bude što bolji i lakši, ali interpretacija takvog cilja, odnosno “boljeg života”, morala je biti mnogo jasnije razjašnjena. Početak uništavanja prirode izgleda kao početak napredovanja čoveka. Međutim, drastične promene ipak nisu nastale zbog toga što je čovek zapalio vatru da se zagreje ili spremi ručak. Može se reći da je u korenu problema čovekova želja za konstantnim i što bržim napretkom, ali to bi nepravedno okarakterisalo napredak kao negativnu težnju. Čini se ispravnijim reći da je problem nastao onda kada je čovek prestao da posmatra sebe kao deo prirode, a svoj napredak ostvaruje vodeći računa da priroda može da se održi i oporavi. Ipak, čovek je počeo da prirodu vidi kao “strano telo” i kao nešto što postoji samo da se iskoristi koliko god je moguće.

When we destroy something created by man we call it vandalism , but when we destroy something created by nature we call it progress.

Već tokom Renesanse čovek je otkrio svoje stvaralačke sposobnosti u domenu nauke, umetnosti, kulture. Samim tim menjao se i svakodnevni život (pronalasci štamparske prese, baruta, kompasa itd.), a veliki uticaj izazavala je svest o postojanju “novih” kontinenata. Kao da Protagorina tvrdnja da je “čovek mera svih stvari” biva previše bukvalno (čak malo izvitopereno) shvaćena, ali uz veliki polet počinje da obuzima čovečanstvo. Širi se pokret humanizma u kome je čovek glavni akter, a sve ostalo su samo predmeti kojima on treba da rukuje. Prosvetiteljstvo je jasnije odvajalo čoveka i njegov razum od prirode, podstičući ideju da cilj nauke treba da bude uvećanje čovekove moći nad prirodom, kako bi ljudima bio olakšan svakodnevni život.

Najdrastičnije promene zapravo počinju industrijskom revolucijom, a zatim stvaranjem industrijskog društva. Do tada, čovek jednostavno tehnološki nije bio dovoljno opremljen da može da uništi Zemlju. Naravno, nije on razmišljao o tome, već o blagostanju koje je uspeo da prepozna samo kroz ekonomski rast i materijalizam.

Nakon Drugog svetskog rata, proces ponovne izgradnje Evrope vođen je idejom o ekonomskom rastu. Ipak, nezajažljiva potrošnja (konzumerizam) nije donela toliko obećavani bolji život, socijalne razlike nisu nestale i nije došlo do mira u svetu. Konzumerizam je samo uvećavao i hranio sam sebe. Zavisnost od nafte postala je očigledna pretnja industrijalizovanim društvima, a kolonijalizam je samo dobio novi oblik.

mg20327236.700-2_300

Ipak, ubrzani razvoj nauke ponudio je čoveku ogromna saznanja, među kojima i prilično precizne podatke o kritičnom stanju životne sredine. Posledice su postale više nego očigledne – nedostatak nafte, klimatske promene, teške bolesti, zagađenost vode, zemlje i vazduha. Sa druge strane, nauka je ponudila i ushićeno prihvaćeni izlaz – čovek i dalje može da zadrži kontrolu nad prirodom pomoću nuklearne energije, antibiotika i pesticida.

Savremeno društvo teško da se može dalje razvijati na isti način. Krediti devetnaestog i dvadesetog veka, negativne posledice nekontrolisane trke za bogatstvom, očigledno će morati vrlo brzo da se otplate. Jednostavno, planeta više nema dovoljno resursa koji su čoveku “potrebni”.

Dakle, kratkim pregledom istorije čovekovog shvatanja prirode očigledno je da se ono razvijalo i utemeljivalo jako dugo. Iako možda čovek toga nije svestan, on je ipak navikao da se bahato odnosi prema svojoj životnoj sredini. Upravo zbog toga što je nemarno ponašanje postalo navika, potrebno je mnogo volje da se ono trajno izmeni i da se steknu nove navike.

piše: Aleksandra Sokolović


[1] Obraćanje na samitu Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, u Kopenhagenu, decembar 2009.

Transkripte govora učesnika samita možete videti na : http://links.org.au/node/1413

2 thoughts on “Kako je čovek došao do “neodrživih” navika?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s