Volite li predmete od slonove kosti? A odakle nam oni?

U Indiji, 404 Azijska slona žive u jednom prirodnom rezervatu. Azijski slon (lat.Elephas maximus), čija je podvrsta Indijski slon, danas je druga najveća živa kopnena životinja. Procenjeno je da ih u divljini ima svega 35-50 hiljada, dok je oko 15 hiljada pripitomljeno.

Photo Courtesy of : Thepetsplace.info

Šta nama čini Azijski slon?
Značajan je za prirodu, jer menja izgled okoline dok se kreće i hrani. Čupa travu i tako prevrće zemlju i pomaže izrastanju novih biljaka. Kretanjem kroz šume krči put i obara drveće, olakšavajući prolaz drugim životinjama i čoveku. Pored toga probija put sunčevim zracima u unutrašnjost džungle. Često doprinosi razmnožavanju biljaka jer prenosi seme u svom izmetu.
On je najveća životinja koju je čovek uspeo da pripitomi. Smatra se da su prvi azijski slonovi pripitomljeni 2000 godina p. n. e. u dolini reke Ind. Od tada su radili svašta – nosili ljude kroz prašumu, izvlačili balvane drveća u šumi, služili za borbu u ratovima itd. Više ne služe toliko kao radna snaga, već kao „ekološko prevozno sredstvo“ kroz šume, posebno za turiste. Ima ih svuda u svetu – u zoološkim vrtovima. Pored toga, danas već u manjem broju, ljudi ih drže u cirkusima.

A šta mi činimo njemu?

Photo Courtesy : Bushwarriors.wordpress.com

Zbog lova, istrebljen je u mnogim krajevima Azije, posebno mužjaci sa kljovama, tako da većina današnjih azijskih slonova nema kljove. Ranije je mnogo mladunčadi hvatano u prirodi i pripitomljavano, da bi služili u ratu ili za rad.
Danas se sve manje koriste za rad, a lov je zakonom zabranjen. Glavne probleme opstanka azijskih slonova predstavlja krivolov i širenje ljudske populacije. Ljudi potiskuju slonove sa njihovih prirodnih staništa jer seku šume i grade plantaže ili naselja. Ironije je u tome što teraju pripitomljene slonove da raščišćavaju sopstvena prirodna staništa da bi ljudi koristili to zemljište.

Dakle …
Da se vratimo na ona 404 slona. Samo 4 od njih su mužjaci – i samo mužjaci imaju kljove. Ostali mužjaci kojima bi ovaj rezervat trebalo da bude dom ubijeni su zbog svojih kljova. Može li se zaustaviti potražnja slonovače?
Ujedinjene nacije zabranile su trgovinu slonovačom pre više od 20 godina. Međutim, striktnost te zabrane tokom decenija je slabila. Već dva puta od tad, status „ugroženih vrsta“ koji imaju ovi slonovi bio je spuštan na listi, kako bi zemlje ipak mogle da izvoze zalihe slonovače koje su im ostale. Svaki put kada su uklanjane prepreke da se slonovi zaštite, lovokradice su ubijale još više slonova. Nedavno, rasprodaja svih zaliha u Japanu i Kini bila je signal lovokradicama da je počela sezona slonova.
Nažalost, mnoge zemlje koje imaju slonove nemaju čak ni osnovna sredstva da zadovolje propise Ujedinjenih nacija, a kamoli fondove i podršku vlade da zaustave lovokradice ili prekinu trgovinu slonovačom na crnom tržištu.

Jasno je – legalna trgovina slonovačom vodi ilegalnom ubijanju slonova. Smanjena populacija slonova – koji su već pogođeni gubitkom staništa – neće to izdžati. Ništa manje od potpune, trajne zabrane neće spasiti slonove.

Šta možemo da uradimo?
Pridružimo se desetinama hiljada ljudi iz celog sveta koji su potpisali peticiju upućenu Evropskoj uniji. Zaštitimo preostale slonove od okrutnog ilegalnog ubijanja zarad nama nepotrebnih slonovih kosti! Suprotstavimo se daljoj međunarodnoj trgovini slonovačom! Podržimo vraćanje zabrane koja postoji, ali je više niko ne poštuje.

Ako želite, peticiju možete potpisati na ovom linku.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s