Rezultati akcije „Izdrži i održi!“

Photo Courtesy of: Treehugger.com

Uspešno se završila jednonedeljna akcija Izdrži i održi! koja je trajala od 18. do 24. aprila 2011. Zahvaljujemo se svima koji su aktivno učestvovali u akciji ili je pratili preko sajta, mejlova i društvenih mreža. Potrudili smo se da akcija bude što zanimljivija, puna izazova i novih saznanja. Da li smo, i u kojoj meri bili uspešni, pokazaće i rezultati koje sada objavljujemo.

Kako bismo što bolje pratili ekološki učinak naših učesnika, tražili smo da popunjavaju tzv. ekodnevnike, odnosno upitnike koji su svakog dana akcije bili isti. Iako se preko 100 ljudi prijavilo da učestvuje u akciji, samo polovina je „aktivno“ učestvovala, odnosno popunjavala ekodnevnike svakog dana. Rezultati koji su ovde prikazani uključuju odgovore svih učesnika koji su u toku akcije popunjavali ekodnevnike, bez obzira na to da li su oni bili „aktivni“ ili ne. Kliknite na grafikone da ih vidite u punoj veličini.

Pre nego što pređemo na analizu podnetih ekodnevnika, treba samo malo da pojasnimo dizajn ekodnevnika za one koji nisu upoznati sa projektom. U početku smo želeli da dizajniramo upitnik koji će nam dozvoliti da kvantifikujemo otisak naših učesnika, kao što rade mnogi „kalkulatori“ ekoloških otisaka (za više informacija, pročitajte članak „Izmeri svoj ekološki otisak“ objavljen na ovom sajtu 9. aprila 2011). Međutim, jasno je da su ti podaci vrlo grube procene otiska i da je teško kvantifikovati naše podatke bez poređenja sa statistikama.

Photo Courtesy of: Inform

Bilo bi lako premeriti npr. vodeni otisak goveđeg mesa, pošto smo na sajtu već objavili zanimljiv podatak da je za proizvodnju jednog kilograma goveđeg mesa potrebno 16.000 litara vode, što je neki globalni prosek. Ali, šta se onda dešava sa drugim namirnicama? I da li je ta statistika ista za Srbiju ili ne? Trebalo bi ponaosob tražiti informacije za svu hranu i sve namirnice (što bi učinilo da ekodnevnik bude mnogo duži nego što već jeste), ali čak i tako – jedino bismo kroz detaljno praćenje ishrane učesnika i specifične podatke o ekološkom otisku svih namirnica u Srbiji došli do preciznih rezultata. Zbog toga smo odlučili da umesto kvantifikovanja ekološkog, vodenog ili karbonskog otiska učesnika u toku cele nedelje, ipak pratimo samo prosečne vrednosti konzumirane hrane, vode i transporta kako bismo uočili promene u ponašanju.

Pitanje #1: Koliko hrane životinjskog porekla ste danas pojeli?
Prvo pitanje koje smo postavili učesnicima bilo je vezano za njihovu ishranu. Želeli smo da skrenemo pažnju na to da određene vrste hrane imaju veliki ekološki otisak (poput goveđeg mesa) i da podstaknemo učesnike da smanje unos hrane sa velikim ekološkim otiskom. Na grafikonu ćete videti da je prosečna količina konzumiranog goveđeg mesa opala onog dana kada smo učesnicima govorili o ekološkom otisku hrane, međutim vrlo brzo se ponovo popela, što ukazuje na to da je učesnicima bilo teško da promene navike u ishrani radi održivog razvoja. Zanimljivo je primetiti nagli porast u količini konzumiranih jaja pred kraj nedelje, čiji uzrok je jasan kad se uzme u obzir da se sedmog dana akcije slavio Uskrs.

Pitanje #2: Koliko ste vode danas potrošili?
Učesnicima smo ukazali na sopstvenu potrošnju vode i davali im savete kako da smanje količinu vode koju koriste u toku dana. Rezultati ne pokazuju neku veliku promenu u navikama, pogotovo što se tiče tuširanja. Ono što je zanimljivo je da su učesnici u proseku dnevno provodili 6,3 minuta perući sudove, što je dosta kratko vreme. Treba uzeti u obzir činjenicu da su mnogi učesnici akcije zapravo mladi ljudi, koji često žive u zajednici sa svojim roditeljima, pa je moguće da su roditelji bili ti koji su prali sudove u kući. Takođe je moguće da žive u studentskom domu i da se hrane u menzi. Za popunjavanje ekodnevnika, mi smo tražili od učesnika da prijave samo sopstveni otisak, a ne podatke za celo domaćinstvo, što može objasniti zašto je ova cifra niža od očekivane.

Pitanje #3: Kako ste se danas kretali – koja prevozna sredstva ste koristili?
Petog dana akcije smo se bavili temom prevoza i sugerisali učesnicima da što češće idu pešice ili javnim prevozom umesto da koriste automobil ili taksi. Ako pogledate grafikon za pitanje broj 3, uočićete veliki skok u vremenu koje su učesnici proveli šetajući ili vozeći bicikl, što je vrlo ohrabrujuća činjenica. Za uspešnost naše akcije je povoljno uticalo i lepo vreme, što je i podiglo verovatnoću da će učesnici izabrati da pešače ili voze bicikl. Možda će vas zanimati da su učesnici ove akcije u proseku proveli skoro sat i 45 minuta „u pokretu“. Prosek na dnevnom nivou je bio oko 90 minuta, međutim u sredu, 20. aprila, taj prosek se popeo na preko dva sata provedenih u transportu, s tim što su učesnici proveli najveći deo vremena tog dana u javnom prevozu.

Pitanje #4: Da li ste danas primenili neke „neodržive“ navike?
Nakon pitanja vezanih za ishranu, vodu i transport, prešli smo na konkretna ponašanja učesnika. U četvrtom pitanju smo ih zamolili da nam odgovore iskreno da li su se tog dana ponašali na način koji nije u skladu sa principima održivog razvoja, odnosno koji ima negativan efekat na životnu sredinu. Iz grafikona možete videti dramatičan pad u „neodrživim“ navikama već posle prvog dana akcije, što se lepo odrazilo u postepenom smanjenju broja ljudi koji su ostavljali vodu da teče dok peru zube, kosu ili se briju, kao i u kupovanju vode u plastičnoj ambalaži. Takođe je zanimljiv dramatičan pad prva četiri dana u broju ljudi koji su ostavljali elektronske uređaje uključene dok ih nisu koristili, ili nisu vadili punjače za električne uređaje koji se trenutno ne koriste. Međutim, već sledećeg dana nakon izazova da se smanji potrošnja energije, broj ljudi koji su ostavili električne uređaje uključene, iako ih nisu koristili, je opet skočio. Razlog za ovaj skok nije baš jasan, pogotovo uzimajući u obzir da je već sutradan opet opao.

Pitanje #5: Da li ste danas primenili neke održive navike?
Pošto smo već utvrdili neka loša ponašanja, prešli smo na pitanja vezana za njihove održive navike. Najveći broj učesnika je izabralo da gasi svetla u prostorijama u kojima niko ne boravi, što je ujedno i jedna od najlakše primenjivih održivih navika. Zatim je dosta njih spremalo obrok kod kuće, umesto da jede restoransku ili brzu hranu, a zanimljivo je i to da se taj broj uvećao u toku vikenda. Ostale održive navike su bile manje-više slične i nisu se, nažalost, preterano menjale u toku nedelje, iako se povećao broj ljudi koji su birali proizvode sa manje ambalažnog materijala, kako bi smanjili količinu proizvedenog otpada. Ovo je ohrabrujuća činjenica s obzirom na to da je tema otpada bila prva u nedelji i da je naglašeno da ambalažni otpad čini veliki deo otpada domaćinstva, tako da ovaj podatak ukazuje na pozivitne promene i usvajanje održivih navika.

Očekivali smo da će mnogo veći broj ljudi odbijati da koristi plastične kese, obzirom na to da je problematika oko plastičnih kesa u Srbiji već dosta aktuelna i apostrofirana kroz razne medije. Međutim, u ovom pitanju, kao i u mnogim drugim pitanjima, moguće je da je došlo do problema u tumačenju upitnika jer (1) ljudi koji nisu ništa kupili tog dana – što smo ih i podsticali da rade – nisu ni imali prilike da obdiju plastičnu kesu od prodavca; ili (2) pitanje može da se protumači kao „odbijanje plastične kese pri kupovini nečeg novog“ što je i bila namera ovog pitanja, ili može da se protumači kao „nisam uopšte koristio/la plastičnu kesu čak i ako sam je već imao/la u kući.“

Pitanje #6 je bilo otvorenog tipa u kome smo zamolili učesnike da sa nama podele neku priču ili anegdotu u vezi sa njihovim ekološkim učinkom tog dana, a zanimljive komentare smo objavljivali svakog dana.

Pitanje #7: Kako napredujete sa akcijom Izdrži i održi?
Na kraju smo želeli da saznamo nešto više o tome da li se učesnicima dopada akcija, kako napreduju u usvajanju održivih navika, i da li će pokušati da usvoje neke nove navike. Rezultati pokazuju da su neki dani bili izazovniji od drugih, pa je drugog i trećeg dana bilo najteže učesnicima da se ponašaju održivo. Interesantno je da se za tih nedelju dana dramatično povisio broj ljudi koji su uticali na druge da se ponašaju održivo, međutim sami učesnici nisu bili toliko sigurni u sebe, jer kad smo ih pitali da li će sutra usvojiti još održivih navika, vremenom se ta „spremnost“ smanjila. Ono što nas je obradovalo je da su učesnici uglavnom jako dobro ocenili akciju i većina je bila vrlo zadovoljna projektom i organizacijom akcije Izdrži i održi!

Ukoliko vas zanima da saznate malo detaljnije informacije o rezultatima, pogledajte linkove koje smo okačili na strani svakog dana akcije i pročitajte izveštaje popunjenih ekodnevnika, a da saznate više o kvalitativnoj i kvantitativnoj obradi podataka, možete kontaktirati Anu Pantelić na anapantelic@gmail.com

5 thoughts on “Rezultati akcije „Izdrži i održi!“

  1. Marija Pantelic kaže:

    zanimljivost kod pitajna #4: deluje mi kao da je najlakse odreci se neodrzivih navika koje veci broj ljudi primenjuje. npr – ostavljanje punjaca u utikacu, kupovina vode u plasticnim ambalazama, itd

  2. Dragana kaže:

    Svaka cast na akciji! Ja sam vas kasno otkrila tako da se nisam prikljucila, ali i 50 aktivnih ucesnika je jako, jako dobar rezultat! U sustini mislim da su mi sve od ovih navika vrlo odrzive…mozda jedino duuuuugoooo tusiranje…moracu da poradim na tome 🙂

  3. Aleksandar kaže:

    Odlicna je akcija, mislim da cu da nastavim sa zdravim navikama koje cesto zaboravljam u brzom nacinu zivota koji svi mi vodimo. :)ODRZACU!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s