„Zeleni“ mikrokrediti

Koncept mikrokreditiranja postao je popularan zahvaljujući profesoru ekonomije iz Bangladeša, Muhamedu Junusu, koji je kroz veoma povoljne kredite (često i bez kamate) u malim iznosima ponudio izlaz iz siromaštva ljudima kojima je bilo potrebno samo malo sredstava da bi započeli biznis ili unapredili svoj rad. Od tih kredita, krojačice su kupovale šivaće mašine za koje do tada nisu imale dovoljno para, a sa mašinom su podizale produktivnost svoje delatnosti na mnogo viši nivo. Zanatlije su ulagale u kvalitetnije mašine i alat koji im je omogućavao da budu uspešniji u svom poslu, i tako dalje… brojni su primeri.

Muhamed Junus

Sedamdesetih godina, kada je Junus uvodio mikrofinansije, komercijalne banke su vodile politiku odbijanja davanja kredita siromašnim klijentima, s jedne strane iz straha da oni neće biti u stanju da uzete kredite i otplate, a s druge strane zato što nemaju garanciju u vidu depozita. Međutim, dobro iskustvo Junusa i drugih koji su prihvatili njegovu ideju je pokazalo nešto sasvim suprotno predrasudama: pokazalo se da su siromašni mnogo ažurniji u vraćanju pozajmljenog novca!

Junus je 1976. godine osnovao „Grameen“ banku (što na jeziku Bangladeša znači „selo“ ili „zajednica“) da bi ponudio siromašnima male kredite koji su njima bili neophodni za njihove preduzetničke delatnosti i time je postao poznat kao „bankar siromašnih“. U Bangladešu su uglavnom muškarci bili ti koji odlučuju o novcu u domaćinstvu, međutim Junus je znao da je statistički dokazano da žene u siromaštvu češće ulažu zarađene pare u decu i porodicu nego muškarci, tako da je njemu bio cilj da što više žena privuče da učestvuju u mikrofinansijama. Danas su najbrojniji korisnici mikrozajmova u njegovoj banci zapravo i žene, a stopa vraćanja kredita je skoro 100 odsto.

Koncept mikrofinansiranja se proširio i sada se u većini zemalja u razvoju uspešno koristi kao alatka za smanjenje siromaštva, pošto se pokazao kao jedan od najboljih i najefikasnijih načina smanjivanja siromaštva. Mikrokreditiranje nije bez mana i vremenom je dolazilo i do zloupotreba, međutim ocenjeno je da je ova inovativna ideja zaista doprinela smanjenju globalnog siromaštva, zbog čega je Junus i bio nagrađen Nobelovom nagradom za mir 2006. godine.

Kako su se mikrofinansije razvijale?
Danas mikrofinansije podrazumevaju jedan širok koncept: od mikrozajmova, preko mikroštednje i sve do mikroosiguranja – razvio se nov bankarski sistem vođen vizijom i misijom, umesto samo profitom. Mikrofinansije su danas prisutne u Evropi, Africi, Latinskoj Americi, čak i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ti krediti takođe više nisu ni toliko mali i u nekim zemljama mogu iznositi i po nekoliko hiljada evra, bez obzira na to što su počeli kao mikro zajmovi od po svega 50 ili 100 evra.

Inovacije i tehnologije su dovele do toga da se mikrofinansijama danas bave nevladine organizacije, nebankarske mikrofinansijske institucije, lokalne banke, pa čak i međunarodne komercijalne banke. Danas svako od nas može biti bankar siromašnih! Organizacija „Kiva“ omogućila je internacionalizaciju mikrofinansija preko svog sajta, kao posrednik za davanje mikrokredita, tako da bilo ko iz sveta može da pozajmi novac bilo kome u svetu, koristeći onlajn portal Kiva.org. Dakle, svako može da se uloguje na njihov sajt i pronađe osobu koja traži mikrozajam i da pročita nešto malo o toj osobi, čime se bavi, koja suma novca mu treba i za šta će je upotrebiti. Možete izabrati da li hoćete da pozajmite novac muškarcu ili ženi, pojedincu ili grupi, ili nekome iz određene zemlje. Takođe možete da ulažete u specifičnu delatnost (poljoprivreda, umetnost, obrazovanje itd.) i u predviđenom roku će vam pozajmljeni novac biti vraćen od strane siromašnog preduzetnika.

„Kiva“ od skoro nudi i ZELENE MIKROKREDITE, dakle zajmove koje će siromašni koristiti za ulaganje u zelene biznise i zelene tehnologije. Kao primer, siromašni u Keniji koji žive u ruralnim predelima nemaju pristup struji i gasu. Ugalj ili kerozin se često koriste za proizvodnju energije, ali su oni skupi i jako zagađuju okolinu. Organizacija KADET u Keniji počela je da nudi zajmove za kupovinu tzv. sunčane kutije koja u sebi ima solarni panel, dve sijalice i kablove za mobilne telefone i druge elektronske uređaje. Sunčana kutija nudi mogućnost snabdevanja strujom koristeći solarnu energiju i time pomaže siromašnim preduzetnicima. Posetite sajt www.kiva.org/green da saznate više o ZELENIM MIKROKREDITIMA.

Da li to postoji i kod nas?
U oktobru prošle godine, Muhamed Junus je došao u Srbiju u okviru Turneje socijalnog preduzetništva i još više privukao pažnju medija i Vlade o mikrokreditiranju i o mogućnostima smanjenja siromaštva. Odgovarajući skeptičnoj publici na pitanje da li ima mesta za mikrofinansije u Srbiji, Junus je odgovorio: „A ako vam neko kaže da to neće biti izvodivo u Srbiji? Svi imaju probleme. Hoćete da poredite svoje probleme sa problemima Bangladeša? Mi smo u tome šampioni“. Podstaknuti ovom posetom, srpska Vlada je najavila predlog dva zakona, o zadrugarstvu i socijalnoj zaštiti, koji bi obezbedili dodatnih pet milijardi dinara siromašnima koji imaju ideju i hoće da rade, a u svrhu ublažavanja siromaštva u našoj zemlji.

Ukoliko želite da saznate više o mikrofinansijama, pročitajte vest o poseti Muhamed Junus-a Beogradu ili posetite neke od sledećih vebsajtova: Fond za mikro razvoj, Microfinance Centre for CEE & NIS, MicroFinS – DBS, Žene za žene, ACCIÓN International, Microfinance Gateway, Microfinance Information Exchange, Consultative Group to Assist the Poor.

One thought on “„Zeleni“ mikrokrediti

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s