Zašto se Zemlja zagreva? – Efekat staklene bašte

Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunčeva svetlost, zagreva se tlo, a onda se sprečava gubljenje toplote koju oslobađa tlo. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. Ovde deluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte.

Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen-dioksida, azotnog dioksida, metana i ozona dozvoljavaju plasiranje sunčeve energije na Zemlju, ali apsorbuju toplotu koju oslobađa Zemlja. Gasovi staklene bašte delimično emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu, ponovo na Zemljinu površinu. Zbog toga je došlo do zagrevanja Zemljine površine na prosečnu temperaturu od ca. 15°C (umesto ranijih ca. –18°C) što je omogućilo život ljudima na našoj planeti. Ovo se naziva prirodnim efektom staklene bašte.

Aktivnostima čovečanstva, a posebno od početka perioda industrijalizacije, koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi, a pre svega ugljen-dioksida, bitno se povećala. Pored toga, u atmosferu se emituju i dodatni sintetički gasovi na bazi halogenih hidrogena koji bitno utiču na klimu. Time se pojačava efekat staklene bašte, a globalna srednja temperatura raste. U tom slučaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte.

Važno je da se uvidi da klimatski problemi koje smo imenovali zavise jedni od drugih i da međusobno utiču na pojačavanje klimatskih promena. Tako, na primer, seča šuma utiče na to da one više ne mogu u dovoljnim količinama apsorbovati ugljen-dioksid, pa se efekat staklene bašte povećava.
Drugi primer bi bilo povećavanje efekta staklene bašte i oštećenje ozonskog omotača: Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagreva. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere, čime se doprinosi oštećenju ozonskog omotača. Pojačava se UV-zračenje na Zemlju, što nije štetno samo za ljude, već dovodi do odumiranja morskih planktona. Time, opet, dolazi do povećanja emitovanja ugljen-dioksida, što povećava efekat staklene bašte. Atmosfera tik uz Zemlju se još više zagreva i tako se zatvara (začarani) krug.

Zašto ljudi od pre 100 godina proizvode više gasova staklene bašte nego ranije?
Tokom industrijalizacije i sa porastom stanovništva na Zemlji, te porastom saobraćaja, povećala se i potreba za energijom.To je dovelo do povećane upotrebe fosilnih goriva. Pored toga, porasla je potreba za hranom, te neophodnost obezbeđenja životnog standarda koji je bio na nešto višem nivou nego ranije. Zbog toga je u poljoprivredi intenzivnije dolazilo do preobražavanja prirodnog zemljišta u zemljište zasađeno monokulturama. Ovakav trend se i danas nastavlja.

Kako može da se spreči klimatska katastrofa?

Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne sme više da se povećava. Ovo može da se postigne samo drastičnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. Sagorevanje fosilnih resursa (nafta, zemni gas, ugalj) mora da se smanji i to:
– smanjenjem upotrebe energije,
– prelaskom na korišćenje alternativnih izvora energije (sunce, vetar, voda, biomasa).

Pored toga, atmosferi može da se oduzme određena količina ugljen-dioksida i to pošumljavanjem. Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se očuvaju, seča šume mora da bude zaustavljena.

Preuzeto sa sajta : http://www.dadalos.org

One thought on “Zašto se Zemlja zagreva? – Efekat staklene bašte

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s